Dogodine povećanje penzija ako budžet bude u suficitu

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Zoran Đorđević izjavio je danas da će dogodine penzije biti povećane ako budžet bude u suficitu, prenosi Beta.
On je za Radio-televiziju Srbije rekao da će Vlada javno reći koliki je suficit i na koji način želi da ga podeli sa građanima.
„Morate da imate konkretne rezultate, da vidite u kom pravcu idete i da kasniji događaji posle odluke da povećate penzije neće da odu u drugom smeru. Morate da imate jasne pokazatelje da će državni budžet završiti do kraja godine sigurno u suficitu i da možete da ga podelite”, rekao je Đorđević.

Komentar:

Скупштина Србије усвојила је Закон о буџету за 2019. годину. Буџетом су предвиђени укупни приходи од 1.246,2 милијарде динара и расходи у висини од 1.269,1 милијарду динара, што даје дефицит од 22,9 милијарди динара, односно 0,4 одсто БДП-а.

Фискални савет је врло јасно у својој Оцени изнео да ће фискални дефицит бити нешто мањи од планираног али близак планираном. Готово је извесно да се у 2019. неће поновити ситуација из 2017. и 2018. када је остварени фискални резултат био за преко 50 млрд динара бољи од планираног, односно остварен суфицит у буџету.
Пошто буџет неће бити у суфициту, неће бити ни повећања пензија у 2019. г.

Из Оцене Предлога закона о буџету за 2019. годину коју је дао Фискални савет

Буџетом за 2019. планирано је да дефицит Републике износи 23 млрд динара, што уједно представља и највећи део дефицита опште државе који је планиран на нивоу од 29 млрд динара (0,5% БДП-а).

У 2019. неопходно је да се поново уведу објективна правила за усклађивање раста пензија с јасним економским параметрима. Пре годину дана, приликом оцене предложеног буџета за 2018, једна од главних примедаба Фискалног савета била је то што буџетом за 2018. није било укинуто привремено умањење изнадпросечних пензија. Ову грешку Народна скупштина исправила је, са закашњењем, крајем септембра 2018. када је привремено умањење пензија напокон суспендовано. Међутим, истовремено је непотребно укинута и формула за будуће усклађивање пензија са инфлацијом и са делом стопе привредног раста, а усвојене су и друге законске промене које дају дискрециона овлашћења Влади да појединачним групама пензионера повећава примања независно од уплаћених доприноса током радног века. Овако произвољно дефинисање пензијског система не може да буде одрживо нити је економски правично, а потпуно одудара и од основних тековина европских пензијских система који су утврђени пре више деценија. Због тога сматрамо да је неопходно да се током 2019. укину спорне измене Закона о ПИО и поново усвоје нова, систематична и објективна, правила за утврђивање висине свих пензија и њиховe годишњe индексацијe.

Јавни приходи и јавни расходи у буџету за 2019. планирани су у начелу кредибилно, а фискални дефицит могао би бити нешто мањи од планираног. Буџетом за 2019. наставља се добра пракса успостављена пре неколико година да се јавни приходи и јавни расходи пројектују углавном реалистично или опрезно (конзервативно).

Буџетом за 2019. планира се укупни пораст јавних прихода за око 2,2% или за око 25 млрд динара у односу на процењену реализацију у 2018. години.
На страни јавних расхода, планиран је њихов раст за око 75 млрд динара (6,5%). Највећи део овог повећања отпада на повећање расхода за запослене и раст капиталних инвестиција (опрема за војску и полицију и друго). С друге стране, смањују се расходи за камате и трошкови из буџета за отплату гарантованог дуга јавних предузећа због смањивања јавног дуга и завршетка отплате највећег дела гарантованог дуга Србијагаса. Јавни расходи планирани су у начелу конзервативно, нарочито на издвајањима за камате и пензије, па је вероватно да ће њихова реализација бити нешто мања од плана (уколико Влада током 2019. не промени своје политике и уведе неке нове расходе).

Узимајући све наведено у обзир, без промене планираних политика Владе током 2019. очекивано је да ће остварени фискални дефицит бити нешто мањи од садашњег плана али близак планираном. Готово је извесно да се у 2019. неће поновити ситуација из 2017. и 2018. када је остварени фискални резултат био за преко 50 млрд динара бољи од планираног.