С Е Н Т Е Н Ц А - Члан 173. и члан 101. Закона о општем управном поступку (“Службени гласник РС”, број 18/16)

Када у току другостепеног управног поступка који се води по жалби коју је странка изјавила зато што првостепени орган није издао решење у законом одређеном року, првостепени орган накнадно изда решење, другостепени орган не може да поступак обустави већ је дужан да о жалби одлучи мериторно.

Из образложења:

"Оспореним решењем обустављен је поступак по жалби тужиоца изјављеној 19.10.2017.године, због недоношења решења првостепеног органа. Истим решењем је одбијен захтев за признавање трошкова поступка.

Из списа предмета и образложења оспореног решења произлази да је тужени орган обуставио поступак по жалби тужиоца изјављеној због недоношења решења првостепеног органа по поднетом захтеву од 14.08.2017. године. Према разлозима из образложења оспореног решења овако је одлучено након што је утврђено да је првостепени орган дана 25.10.2017.године, донео решење којим је одлучио о захтеву тужиоца од 14.08.2017. године. На основу изнетог, тужени орган је закључио да нема основа за поступање по жалби тужиоца од 19.10.2017. године, у смислу члана 173. став 2. Закона о општем управном поступку, па је одлучио као у диспозитиву решења, на основу члана 101. истог закона.

Код оваквог чињеничног и правног стања ствари, по налажењу Управног суда, оспореним решењем повређен је закон на штету тужиоца. Ово из разлога што Законом о општем управном поступку није прописана могућност да се поступак по жалби изјављеној због недоношења одлуке по захтеву странке обустави. Наиме, имајући у виду одредбе члана 173. Закона о општем управном поступку (“Службени гласник РС”, број 18/16) другостепени орган може да продужи рок за издавање решења првостепеном органу ако тај орган није донео решење у законом одређеном року из оправданог разлога или, ако другостепени орган нађе да не постоји оправдани разлог због кога решење није издато у законом одређеном року, он сам одлучује о управној ствари или налаже првостепеном органу да изда решење. Ако првостепени орган поново не изда решење у року који је одредио другостепени орган, он сам одлучује о управној ствари. С тим у вези, имајући у виду одредбу члана 157. став 3. Закона о општем управном поступку, поступак по жалби се може обуставити само ако странка одустане од жалбе. Суд такође налази да тужени орган није могао донети оспорено решење позивањем на члан 101. Закона о општем управном поступку, у коме је, у ставу 1. прописано да се поступак обуставља ако орган нађе да нема услова да се поступак даље води. Ово из разлога што се наведена одредба односи на случајеве када странка изричито одустане од захтева, када су услед понашања странке (нпр. прећутни одустанак) или услед других околости отпали разлози за његово даље вођење (нпр. смрт странке).

Стога, по налажењу Управног суда, чињенице, разлози, те правни прописи из образложења оспореног решења не упућују на одлуку дату у диспозитиву, због чега је оспорено решење захваћено битном повредом правила поступка из члана 141. став 4. Закона о општем управном поступку."

(Пресуда Управног суда 3У. 1103/18 од 25.10.2018. године)

Сентенцу сачинила: Ана Ковачевић, судијски помоћник Управног суда