Одлука Уставног суда бр. Уж – 407/2016 од 06.12.2018. г.

Уставни суд, Велико веће, у поступку по уставној жалби Ж. П. из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 6. децембра 2018. године, донео је

О Д Л У К У

1. Усваја се уставна жалба Ж. П. и утврђује да је пресудом Управног суда У. 14141/13 од 26. новембра 2015. године повређено право подносиоцa уставне жалбе на правично суђење, зајемчено чланом 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Поништава се пресуда Управног суда У. 14141/13 од 26. новембра 2015. године и одређује се да исти суд донесе нову одлуку о тужби подносиоца уставне жалбе поднетој против решења Више стамбене комисије Сектора за људске ресурсе Министарства одбране УП-2 број 18-2/13 од 11. јула 2013. године.

Из Образложења:

Уставни суд сматра да оспорена пресуда не садржи уставноправно прихватљиве разлоге за оцену да је предметни захтев подносиоца требало одбити као неоснован. Налазећи да је Управни суд произвољно применио материјално право на штету подносиоца уставне жалбе, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), усвојио уставну жалбу у делу у коме је изјављена због повреде права на правично суђење, зајемченог чланом 32. став 1. Устава, одлучујући као у тачки 1. изреке.
Уставни суд наглашава да није надлежан да утврђује да ли су у конкретном случају испуњени услови за остваривање права по основу члана 52а Правилника, нити се овом одлуком прејудицира одлука надлежног органа о захтеву подносиоца уставне жалбе, под претпоставком да се постојање тих услова утврди и оцени у поступку који је спроведен у складу са законом.
Имајући у виду природу учињене повреде права, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, оценио да се штетне последице утврђене повреде права у конкретном случају могу отклонити једино поништавањем оспорене пресуде Управног суда 14141/13 од 26. новембра 2015. године и одређивањем да се у поновном поступку донесе нова одлука о тужби подносиоца уставне жалбе поднетој против решења Више стамбене комисије Сектора за људске ресурсе Министарства одбране УП-2 број 18-2/13 од 11. јула 2013. године, па је одлучио као у тачки 2. изреке.
Уставни суд није разматрао уставну жалбу са становишта права на једнаку заштиту права, гарантованог чланом 36. став 1. Устава, јер је утврдио повреду права на правично суђење и поништио пресуду Управног суда У. 14141/13 од 26. новембра 2015. године.
С обзиром на све изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Уж - 407-2016.doc)Уж - 407-2016.doc 105 kB