Udruženja dobijaju “vlasnike” - ovlašćeno lice za zastupanje smatra se stvarnim vlasnikom udruženja

(ZAKONSKA OBAVEZA EVIDENCIJE STVARNIH VLASNIKA PRAVNIH LICA)

Dana, 8. juna 2018. godine, stupio je na snagu Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2018), kojim se uređuje uspostavljanje, sadržina, osnovi evidentiranja i način vođenja centralne evidencije stvarnih vlasnika pravnih lica i drugih subjekata registrovanih u Republici Srbiji u skladu sa zakonom, kao i druga pitanja od značaja za evidentiranje stvarnih vlasnika.
Osnovni cilj donošenja Zakona, prema zakonodavcu, leži u olakšanom preduzimanju radnji i mera za sprečavanje i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma, i isti je donet po hitnom postupku, po preporuci Komiteta Manival Saveta Evrope, u skladu sa Direktivom EU 2015/849.
Zakon uvodi: obavezu pravnih lica i drugih subjekata registrovanih u Republici Srbiji da odrede stvarne vlasnike i obezbede odgovarajuću dokumentaciju, a nakon formiranja Centralne evidencije stvarnih vlasnika kod Agencije za privredne registre – ovlašćena/odgovorna lica kod Registrovanih subjekata su dužna da ove podatke i dokumente unesu i evidentiraju u Centralnoj evidenciji.
U članu 2. Zakona, koji je rečeno da se isti primenjuje na registrovane subjekte, i to: privredna društva, osim javnih akcionarskih društava, zadruge, ogranke stranih privrednih društava, poslovna udruženja i udruženja (osim političkih stranaka, sindikata, sportskih organizacija i udruženja, crkava i verskih zajednica), fondacije i zadužbine, ustanove, predstavništva stranih privrednih društava, udruženja, fondacija i zadužbina, dok se ne primenjuje na privredna društva i ustanove u kojima je Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave jedini član, odnosno osnivač.
Prema odredbama Zakona, stvarnim vlasnikom se smatra: fizičko lice, koje je posredno ili neposredno imalac 25% ili više udela, akcija, prava glasa ili drugih prava, na osnovu kojih učestvuje u upravljanju Registrovanim subjektom, odnosno učestvuje u kapitalu Registrovanog subjekta sa 25% ili više udela; fizičko lice koje posredno ili neposredno ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka; fizičko lice, koje Registrovanom subjektu posredno obezbedi ili obezbeđuje sredstva i po tom osnovu bitno utiče na donošenje odluka organa upravljanja Registrovanog subjekta prilikom odlučivanja o finansiranju i poslovanju; fizičko lice koje je osnivač, poverenik, zaštitnik, korisnik ako je određen, kao i lice koje ima dominantan položaj u upravljanju trastom, odnosno u drugom licu stranog prava; fizičko lice koje je registrovano za zastupanje zadruga, udruženja, fondacija, zadužbina i ustanova, ako ovlašćeno lice za zastupanje nije prijavilo drugo fizičko lice kao stvarnog vlasnika. U situaciji kada nije moguće odrediti fizičko lice koje je stvarni vlasnik kako je to propisano, stvarni vlasnik registrovanog subjekta jeste ono fizičko lice koje je registrovano za zastupanje, odnosno koje je registrovano kao član tog organa.
Zakon propisuje obavezu postojećih registrovanih subjekata da, najkasnije do 8. jula 2018. godine, odrede stvarne vlasnike registrovanog subjekta (što uključuje pribavljanje i čuvanje odgovarajuće dokumentacije), kao i da ove podatke i dokumente učine dostupnim na zahtev nadležnog državnog organa i Narodne banke Srbije.
Centralna evidencija stvarnog vlasništva je u nadležnosti Agencije za privredne registre i biće uspostavljena u elektronskoj formi najkasnije do 31. decembra 2018. godine. Nakon toga, ovlašćena lica kod registrovanih subjekata su dužna da elektronskim putem unesu i evidentiraju podatke o stvarnim vlasnicima i osnove za sticanje tog svojstva u Centralnu evidenciju, najkasnije do 31. januara 2019. godine.
Zakon uvodi novo krivično delo, za koje je zaprećena kazna zatvora u trajanju od tri meseca do pet godina, za lica koja u nameri da prikriju stvarnog vlasnika: ne upišu podatke o stvarnom vlasniku registrovanog subjekta; upišu neistinit podatak o stvarnom vlasniku; promene ili izbrišu istinit podatak o stvarnom vlasniku. Takođe, predviđena je i prekršajna odgovornost, sa novčanim kaznama u rasponu od 500.000 do 2.000.000 dinara za registrovane subjekte (odnosno u rasponu od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorna lica u istim), u slučaju propuštanja da se izvrši evidentiranje ili ažuriranje podataka o stvarnim vlasnicima u Centralnoj evidenciji, odnosno neposedovanja odgovarajuće, tačne i ažurne dokumentacije o stvarnim vlasnicima.

Ratni vojni invalidi nisu ničija svojina

Autor: A. Isakov, utorak, 29.01.2019. - http://www.politika.rs/sr/clanak/421534/Ratni-vojni-invalidi-nisu-nicija-svojina

Subotica – Udruženje ratnih i mirnodopskih vojnih invalida je pred nerazrešivim problemom: prema novom zakonu o registraciji udruženja građana treba da odrede vlasnika svog udruženja. „To je potpuno nerazumno, mi baštinimo tekovine udruženja iz 1919. godine, i od tada imamo kontinuitet i ne možemo biti tretirani kao privatno udruženje, kao nečija lična svojina”, kaže za „Politiku” Dragoslav Dašić, potpredsednik Udruženja ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije i predsednik subotičkog udruženja.
Prema novom zakonu o registraciji udruženja potrebno je navesti vlasnika udruženja građana, osim ukoliko je reč o političkim, verskim i sportskim udruženjima. „Sa ovakvom podelom mi smo razvrstani kao privatno udruženje, iako su naši članovi oni koji su pretrpeli neku povredu jer su išli u rat kada ih je država pozvala ili su povređeni u mirnodopskim uslovima na određenim zadacima na koje ih je država rasporedila. Mi odbijamo da se registrujemo kao privatna svojina i spremni smo da uđemo u spor sa državom oko toga”, navodi Dašić.
Udruženje u Srbiji ima oko 20.000 članova, gde spadaju i članovi porodica preminulih invalida. Dašić smatra da već decenijama postoji nemaran odnos društva prema ovom udruženju, invalidnine su niske, doduše, redovno se isplaćuju, ali nemaju više pravo na ortopedska pomagala. U slučaju Subotice govori o tome da im je oteta i imovina, dok se podrška grada stalno smanjuje. Od grada su u 2017. dobili 180.000, a prošle godine za njih je u budžetu bilo svega 55.000 dinara, a samo mesečni troškovi zakupa i grejanja jedne prostorije koju imaju su 10.000 dinara. Dašić kaže da su tek naknadno, nakon razgovora sa Jasminom Stevanović, gradskim sekretarom Sekretarijata za društvene delatnosti, dobili dodatnih 70.000 dinara. Sa svim ovim iskustvom, gde se svakodnevno bore da opstanu, Dragoslav Dašić dodaje da novi zahtev da u Agenciji za privredne registre navedu vlasnika udruženja, njima izgleda kao način da država i lokalne samouprave „skinu” ovo udruženje sa budžetskog finansiranja.
„Kneževina Srbije je još 1863. godine uredila odnos prema ratnim invalidima i taj zakon je bio jasniji i bolji od ovog što nam se sada nudi. Zahtevom za preregistraciju, dovodi se u pitanje naš opstanak. Znamo da se radi i novi zakon o ratnim i mirnodopskim vojnim invalidima, ali ni u nacrtu ne postoji udruženje”, priča Dašić.
Sagovornik „Politike” navodi da su ih iz Agencije za privredne registre upoznali da ih očekuju visoke kazne ukoliko ne odrede „vlasnika” svog udruženja, ali Dragoslav Dašić kaže da ostaju pri stavu da ovakvo udruženje nikada ne može biti ničija privatna svojina.