Пресуда Управног суда – Одељење у Крагујевцу од 05.12.2018. године којом је одбијена тужба колеге Рајка Марашевића против Решења РФ ПИО – Дирекција Фонда од 28.03.2018. г. - усклађивање војне пензије за 11,06 % од 01.01.2008. године

Поштовани!

У прилогу објављујем горе наведену пресуду Управног суда од 05.12.2018. г. по тужби колеге Рајка. Рајко је пресуду примио 21.01.2019. г.
Напомињем да је колега Рајко право на пензију стекао од 01.01.2008. године, да му је пензијски основ била плата коју је примио за децембар 2007. године (по вредности бода 9,40 динара), али му је при утврђивању права на пензију за пензијски основ узета наведена плата за децембар 2007. године, али по вредности бода 9,02 динара.

Колега Рајко је упоредо водио два управна поступка и спора, овај за усклађивање војне пензије за 11,06 % од 01.01.2008. године и други за измену правоснажног решења о праву на пензију, због повреде закона на његову штету, односно повреде члана 244 Закона о ВЈ и незаконитог одређивања пензијског основа.

Уз пресуду колега Рајко ми је доставио допис који објављујем у целини:

Поштовани колега Златко

У прилогу ти достављам Пресуду Управног суда – Одељење у Крагујевцу I-7 У 7788/18 од 05.12.2018. године којом је одбијена моја тужба за усклађивање војне пензије за 11,06% од 01.01.2008. године. Пресуду сам примио 21.01.2019. године. Пресуду ти достављам ради упознавања и објављивања у фејсбук групи Војни пензионери Србије и на Радио Адмиралу.
Пресуда је типска, углавном као и све пресуде за усклађивање војних пензија, ништа ново. Иако сам у свим досадашњим поднесцима, па и у тужби, посебно наглашавао да ми је право на пензију признато почев од 01.01.2008. године, а да се Одлука министра одбране о усклађивању војних пензија за 2007. годину и Закључак Владе односе на кориснике војних пензија који су право на пензију остварили закључно са 31.12.2007. године, Управни суд се и у овој пресуди позива на ова два документа, као што су се на то до сада позивали првостепени и другостепени орган. Чак, штавише, суд наводи да сам ја тврдио да се усклађивање војних пензија за 4,21% по Одлуци о усклађивању војних пензија за 2007. годину није могло применити на војне пензије, а ја сам само наводио да се то услађивање није могло односити на мене који сам у пензији од 1.1.2008. године.
Суд и овој пресуди, као и у свима до сада, као и управни органи у току целог процеса, се позива на Одлуку о усклађивању војних пензија за 2007. годину и Закључак Владе од 2015. године, а оба документа одређују да се усклађивање односи на кориснике које су право на исплату пензија остварили до 31.12.2007. године. Чак то и у пресуди суд цитира. Кориснике које су право на исплату пензије остварили 01.01.2008. године нигде не помињу. А то је овај случај. Обилазе као мачак око вруће каше.
Пресуду дајем на увид с циљем да се колеге упознају и очекујем помоћ колега ради састављања што садржајније и квалитетније Уставне жалбе. Чак сам у дилеми да ли подносити уставну жалбу. Нисам уверен у успех. Јер, шут са рогатим не може, а глувом шапутати не вреди.
По питању Уставне жалбе имам више дилема: Да ли писати жалбу само на пресуду или на цео процес (управни поступак и управни спор), да ли као доказе достављати све дописе управним органима и суду и све њихове одлуке, које доказе достављати итд.
У вези са овом пресудом и самим предметом занимљиво је да наведем и следеће чињенице.
Упоредо са овим предметом, а између осталог, и на савет колеге АЦА са Радио Адмирала, повео сам поступак за измену правоснажног решења о праву на пензију, због повреде закона на моју штету, односно повреде члана 244 Закона о ВЈ и незаконитог одређивања пензијског основа, односно одређивањем вредности бода за пензијски основ од 9,02 динара, уместо 9,40 динара по којој вредности ми је исплаћена плата у задњем месецу пре престанка службе у ВС.
Пошто сам и у једном и у другом предмету добио негативно другостепено решење поднео сам тужбе Управном суду у оба случаја.
Тужба за измену правоснажног решења о праву на пензију примљена је и заведена у Управном суду 03.05.2018. године, а тужба за усклађивање пензије за 11,06% заведена је 07.05.2018. године.
Предметима по тужбама у почетку су били задужени два различита судије известиоца, а отприлике од краја лета и једним и другим предметом задужена је судија Радмила Симић.
Очекивао сам да ће се предмети решавати по редоследу пријема. Али, изгледа да сам направио грешку у корацима. Поднео сам приговор због повреде права на суђење у разумном року у предмету усклађивања пензије за 11,06%, јер је процес, рачунајући управне поступке и спорове, трајао већ скоро шест година, од краја 2012. године и суд је већ после месец дана од подношења приговора донео пресуду у предмету усклађивања пензије, коју дајем на увид, а након тога донео Решење о одбијању приговора из разлога што је донета пресуда. Решење о одбијању приговора примио сам два дана након доношења, а пресуду након месец и по дана од дана доношења. Испада да би боље било да ништа нисам предузимао.
А пошто је чланом 5 Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано да се приговор и жалба могу поднети док се поступак не оконча, окончањем поступка остао сам без права на жалбу.
У предмету измене правоснажног решење о праву на пензију неизвесно је када ће бити донета пресуда, а било је важно да се донесе пре пресуде о праву на усклађивање пензије, али сад шта је ту је.

С поштовањем,
Рајко Марашевић