Системско спречавање пензионера да дођу до правде

пише: Јован Тамбурић, председник УСПВЛС

Да ли судови у Србији по неком прикривеном плану спречавају пензионере да дођу до правде. На то основано указују поступци судова у Србији у којима не постоји независност  и слобода судија и судова. У тим поступцима судови крше одредбе Устава Србије, Закона о ОУП, Закона о управним споровима, Закона о парничном поступку и Закона о ПИО. Наводим примере поступања судова у Србији који стручну јавност а и пензионере оштећене смањењем пензија збуњују и ометају да дођу до правде.
Уставни суд Србије је одбацивањем иницијатива за оцену уставности Закона о привременом уређивању начина исплате пензија у септембру 2015. године, оправдавањем његовог доношења аргументима политике и изнетим ставом да, Фонд ПИО није обавезан да доноси појединачна решења о смањењу пензија је оштећеним пензионерима укинуо, отежао и одложио остваривање права на правни лек пред фондом ПИО, судовима у Србији и ЕСЉП у Стразбуру.
Уставни суд Србије игнорише уставну обавезу да спроведе поступак оцене уставности Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, покренут од стране посланика Народне скупштине Србије 7. августа и 14. новембра 2018. године и тако омета остваривање законских и уставних права преко 850 000 оштећених и наследника оштећених пензионера који су у међувремену преминули уз нарушавање уставом дефинисаног односа између НСРС и судске власти у Србији.
Уставни суд игнорише и не решава неколико стотина уставних жалби грађана достављених после доношења Закона и неколико десетина иницијатива за оцену уставности Закона достављених после септембра 2015. године.
Заузет став у Одлуци Уставног суда Србије број: Уж-6014/2015 од 11. јануара 2018. године, којим се захтеви за исплату неисплаћених пензија старији од 3 године сматрају застарелим уз позивање на ставове ЕСЉП у Стразбуру.
Закључак Управног суда Србије на 83. седници одржаној 29.10. 2018. године да се захтеви за признавање права на исплату разлике између исплаћене и пензије по решењу, не могу решавати у управном поступку и поступку пред Управним судом него у парничном поступку.
Праксом основних и виших судова у Србији да тужбене захтеве пензионера за накнаду штете смањењем пензија одбацују без спровођења законом прописаног судског поступка, а пресуде позитивне по пензионере неуобичајено брзо поништавају, доказујући да јавни коментар пресуде у основном суду у Б. Паланци од стране председника Србије утиче на експедивност Вишег суда у Н. Саду која не постоји ни у једном другом судском предмету.
Обавеза плаћања судских такси у поступцима остваривања права из ПИО која у неким демократским државама па чак и БиХ за пензионере не постоји.
Све напред наведено доказује да се пензионерима у Србији по неком плану отежава или чак онемогућава пут до права и правде.
Да ли је овакво поступање судова у Србији одговор на изјаву и захтев председника Владе Србије дате у Народној Скупштини Србије у расправи крајем децембра 2014. године, о неусклађивању војних пензија од 1.1.2008. године, у којој су судови оптужени да „доносе одлуке против њих-државе “. Који су то они а који смо то ми? Или је такво поступање судова одговор на коментар председника Србије, на пресуду Основног суда у Б. Паланци којом је оштећеном пензионеру досуђена накнада штете због смањења пензије, из којег је јасно да ће он то „истражити и јавност обавестити“.
Посебно је интересантан усвојен Закључак на 83. седници свих судија Управног суда Србије од 29.10.2018. године, који су све судије дужне да спроводе:
Убудуће, у свим предметима по тужбама због ћутања управе по жалби због непоступања првостепеног органа по захтеву за исплату неспорног дела пензије или мање исплаћеног износа пензије, поднетом у време важења Закона о општем управном поступку (Службени лист СРЈ, бр. 33/97 и 31/01 и Службени гласник РС, број 30/10), према одредбама ког закона се поступак спроводи, Управни суд поступа на начин као у предмету У 2090/17.
Закључак је правно важан јер пензионерима оштећеним смањењем пензија онеомогућава да управним поступком и тужбом Управном суду спречавају застаревање штете која им је нанета смањењем пензија јер ће Фонд ПИО и Управни суд такве захтеве и тужбе одбацивати као неосноване и на такав начин ће оштећеним онемогућити одлагање застаревања без плаћања високих судских такси на које су приморани у парничном поступку. У овом закључку се даје допунско тумачење члана 19. ЗУС по којем суд цени основаност поднете тужбе утврђујући испуњеност прописаних услова тим да је у свим тим случајевима услов за поступање Управног суда по тужби да се ради о изосталом управном акту, у смислу члана 15. ЗУС-а, односно акту који је орган требао да донесе. Суд сматра да је захтев за исплату неспорног дела пензије или мање исплаћеног износа пензије, представља новчано потраживање и решавање о таквом захтеву, по својој правној природи не представља решавање о управној ствари, нити води доношењу управног акта који би као такав могао бити предмет управног спора, у смислу одредаба Закона о управним споровима.
Иако се Закључком о поступању судија на овакав начин смањује велика штета коју Фонд ПИО има плаћањем трошкова у поступцима пред Управним судом због ћутања управе, односно пропуштања органа Фонда ПИО да раде по Закону, он се сада користи ради онемогућавања пензионера оштећених смањењем пензија да управним поступком и тужбом Управном суду одлажу застаревање штете која им је причињена без плаћања високих судских такси. На овакав начин оштећени пензионери се упућују на парнични поступак у којем су обавезни да плаћају високе судске таксе и судског вештака.
На основу изнетог намеће се закључак да се целокупно судство Србије одрекло независности и ставило у службу извршне власти игнорисањем уставне обавезе да правовремено оцени уставност Закона и отежавањем и спречавањем оштећених пензионера да своја права на судску заштиту правовремено остварују пред домаћим и међународним судовима. Очигледна је намера да захтеви оштећених пензионера за накнаду штете једном делу оштећених пензионера буду проглашени застарелим.
У овом тренутку најсигурнији пут за прекид застаревања причињене штете смањењем пензије је покретање парничног поступка. Ради смањивања судских такси треба размотрити и варијанту покретања парничног поступка за накнаду штете само у делу временског периода смањења пензије (нпр. само за прве две године смањења). Поступак за накнаду штете у преосталом периоду смањења пензије би био покренут 2020. године. У овом тренутку у одсуству оцене уставности Закона од стране Уставног суда Србије и одлуке ЕСЉП у Стразбуру о достављеној представци, основни, виши и Апелациони суд доносе негативне судске пресуде. Сви поступци у којима су одбачени тужбени захтеви за накнаду штете, после повољне одлуке Уставног суда Србије или ЕСЉП у Стразбуру могу бити поново покренути поступком ревизије када ће се време покретања претходног поступка рачунати као време његовог стварног покретања.
На крају се поставља питање може ли се судство Србије реформом ослободити утицаја извршне власти или ће наставити да јој испуњава захтеве супротне Уставу!
Проблем настао неуставним смањивањем пензија може бити решен и доношењем закона о обештећењу свих оштећених и наследника оштећених који су преминули. Актуелна власт још увек није показала политичку вољу да донесе такав закон иако они који су подржали смањење пензија на овакав начин ПУПС, СПС и Савез пензионера Србије такав закон обећавају својим члановима и симпатизерима. Колико су озбиљни и моћни у испуњењу обећања говори и подршка коју су дали доношењу Закона иако су обећавали супротно.
Савез за Србију је доношење таквог закона предвидео у свом програму, он се налази и у Споразуму са народом који је уједињена опозиција понудила грађанима а захтев за враћање отетих делова пензије се редовно поставља и на грађанским протестима у Србији.
Све је очигледније да је једини пут остваривања овог и других права грађана, пут промене накарадног система у којем грађанин са својим законским и уставним правима и достојанством не постоји.