Penzije sigurne, ali uz veliku reformu

J. Ž. Skenderija, 17. februar 2019. - http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:777807-Penzije-sigurne-ali-uz-veliku-reformu

Za samo pet godina broj penzionera porašće za 300.000 i dostići će dva miliona, što će dodatno opteretiti PIO fond. Osnovni model, da zaposleni finansiraju čekove, sigurno će ostati.
Čak i kada bi se svi radno aktivni građani Srbije zaposlili, naša država ne bi došla do odnosa između radnika i penzionera koji omogućava održivost penzijskog sistema, od 1:3, jer mi toliko radno sposobnog stanovništva - nemamo. Procene su da će za samo pet godina lista penzionera sadržati umesto 1,7 oko dva miliona imena, što će dovesti do problema finansijske održivosti postojećeg penzijskog sistema.
Dr Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ipak, smatra da će penzijski sistem zasnovan na međugeneracijskoj solidarnosti sigurno ostati najvažniji izvor dohodaka većine ljudi u starosti u Srbiji i u toku narednih nekoliko decenija.
- Ovaj sistem sada za penzionere obezbeđuje više od četiri milijarde evra, što je blizu 11 odsto BDP, a to u dogledno vreme nijedan drugi sistem ne bi mogao - kaže naš sagovornik. - Međutim, potrebno je da što više zaposlenih, što je veoma teško, ulaže u privatne penzijske fondove, životno osiguranje i druge oblike štednje za starost, kako bi nakon penzionisanja osim državne penzije imali i druge izvore prihoda.
S druge strane, što se tiče rasta primanja za najstarije, ona su na početku ove godine povećana u proseku za sedam odsto, što približno odgovara planiranom rastu prosečnih zarada i BDP u ovoj godini, dok znatno prevazilaze očekivanu inflaciju. Svako dodatno povećanje uticalo bi da penzije rastu brže od prosečnih zarade i BDP, što je neodrživo, smatra profesor Arsić.
Osim toga, ističe profesor, vrlo je moguće da će ovi parametri biti i manji nego što je planirano, jer je privreda Srbije, slično kao i ostale u Evropi, u poslednjem kvartalu prethodne godine znatno usporila rast.
- U takvoj situaciji, kada je moguća recesija, bilo bi neodgovorno i neodrživo da se dodatno povećavaju penzije - kaže naš sagovornik. - Mislim da bi naredno povećanje trebalo da bude tek početkom 2020. godine, u skladu sa novim pravilom indeksacija penzija.
Za profesora Arsića odluka o modelu usklađivanja penzija biće doneta u političkom procesu, verovatno uz prethodni dogovor sa MMF.
- U jednoj godini bi jedan model dao nešto veći rast penzija, u drugoj drugi, ali bi u dužem periodu oni generisali sličan rast - ističe on.
Naš sagovornik smatra da dva osiguranika koji su tokom radnog veka uplatili jednak iznos doprinosa, treba da dobiju jednaku očekivanu sumu penzija. Modeli, u osnovi, znače da ako se očekuje da osiguranik 10 odsto duže koristi penziju, njegova penzija treba da bude za toliko procenata manja - što većina ljudi smatra pravičnim.
Sličnog je mišljenja i Katarina Stanić, iz Centra za liberalno-demokratske studije. Ona naglašava da je za striktno poštovanje Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.
- Onaj ko ode ranije u penziju, duže je prima od nekoga ko radno mesto napušta kasnije, na osnovu starosne granice - kaže Stanić. - Pravično je da u ukupnom iznosu "životna" penzija svih penzionera koji su radili i doprinosili isto, bude ista. Možda bi visina kaznenih poena mogla da se koriguje naniže, ali oni svakako prate logiku penzijskog osiguranja i postoje i u drugim penzijskim sistemima.

PREMA CENAMA I ZARADAMA

Mislim da bi najpogodnije rešenje bilo da se penzije indeksiraju prema prosečnom rastu cena i zarada, pri čemu bi se jednako vrednovali, objašnjava prof. Arsić.
- Uz inflaciju od tri odsto i rast plata od šest procenata, penzije bi rasle po stopi od 4,5 odsto - kaže profesor. - Prednost ovog načina je u tome što su podaci o zaradama i inflaciji jasniji, dostupni su sa malim kašnjenjem i nisu podložni čestim revizijama. Za održivost ovakvog modela ključno je da zarade ne rastu brže od produktivnosti, što bi moglo da se dogodi ako bi država preterano povećavala plate zaposlenih u javnom sektoru.

FORMULA

U Ministarstvu za rad smatraju da bi se napravila formula za usklađivanje penzija mora da se zna kolikom količinom novca se raspolaže. Cilj je da prosečna penzija u Srbiji bude viša nego sada i da bude na nivou minimalne potrošačke korpe, odnosno 36.000 dinara, koliko je u ovom trenutku.