Odbačena ustavna žalba u vezi sa ostvarivanjem prava vojnog penzionera na ponovno određivanje penzije

Na sajtu UVPS juče je objavljena informacija da je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u vezi sa ostvarivanjem prava na uvećanje penzija za 20 odsto. Međutim iz objavljene informacije nije potpuno jasno šta je bio predmet upravnog postupka i spora koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe.

Trebalo bi imati uvid u kompletan predmet da bi se dao ozbiljan komentar. Na osnovu objavljenog, kolega vojni penzioner je tražio ponovno određivanje penzije. Odluka US je pravilna - nema pravo.

U pitanju nije to pravo, već pravo na izmenu pravosnažnog rešenja Fonda SOVO o pravu na penziju, uvećanjem ranije određene penzije za 20% primenom člana 105. stav 2. i člana 79. stav 3. Zakona o PIO. To pravo je i dalje sporno i o njemu US nije odlučivao u ovom predmetu.

Pored toga Ustavni sud se nije izjašnjavao i odlučivao ni o pravu na uvećanje penzije po osnovu ostvarenog penzijskog staža preko 40 godina, koje vojnim penzionerima penzionisanim do kraja 2011. godine nije priznato rešenjima Fonda SOVO (tzv. vojnim rešenjima) o pravu na penziju.

Preuzeto sa: http://www.uvps.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=767:odbacenaustavnazalba-u-vezi-sa-ostvarivanjem-prava-na-uvecanje-penzija-za-20-odsto&catid=1:najnovije&Itemid=14

Одбачена уставна жалба у вези са остваривањем права на увећање пензија за 20 одсто

Уставни суд (мало веће) одбацио је уставну жалбу војног пензионера која се односи на остваривање права на увећање пензија од 20 одсто на основу минулог рада. У решењу (број 4823/2017 од 6. 2. 2019. године) стоји да је војни пензионер 7. јуна 2017. године Уставном суду поднео жалбу против пресуде Управног суда због повреде начела забране дискриминације утврђеног чланом 21. Устава Републике Србије, као и права на правично суђење.

Оспореном пресудом Управног суда (3840/17 од 18. маја 2017. године) одбијена је тужба подносиоца уставне жалбе поднетa против решења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање – Дирекција фонда број 01-02/181.6.7 14/7 од 30. јануара 2017. године, којом је одбијена жалба подносиоца изјављена против решења РФ ПИО – филијала број 181.8.6/459 од 30.11.2016. Наведеним првостепеним решењем одбијен је захтев подносиоца, као корисника старосне пензије остварене по прописима о војном осигурању, за поновно одређивање пензије, односно увећање пензије за 20 посто, у смислу члана 79 Закона о ПИО.

Уставни суд је нашао да су управни органи и Управни суд изнели довољне и јасне разлоге за оцену да нема законског основа за поновно одређивање висине старосне пензије подносиоцу уставне жалбе, на основу одредбе члана 79 Закона, будући да се наведене одредбе примењују на професионална војна лица као осигуранике који почев од 1.1. 2012. године први пут остварују право на пензију, а не на кориснике војних пензија остварених по прописима који су се примењивали на војне осигуранике до 31.12.2011. године. Ниаме, одредбама члана 43 Закона прописани су посебни услови под којима одређене категорије осигураника утврђене чл. 42 закона међу којима су и професионална војна лица према прописима о Војсци Србије, могу остварити право на старосну пензију пре испуњења општих услова из члана 19 закона. Наведеним категоријама осигураника којима престане запослење са правом на пензију након 1.1.2012. висина старосне, односно инвалидске пензије утврђује се на начин прописан одредбама члана 79. Закона, што је за професионална војна лица значило промену дотадашњег начина утврђивања пензијског основа прописивањем другачијег модела за обрачун пензије. Дакле, професионалном војном лицу као осигуранику – запосленом, које испуњава услове из чл. 42 и 23 Закона, износ пензије утврђује се на начин прописан одредбама чл. 79. став 1 и 2 Закона, а потом се увећава за 20 посто, у складу са ставом 3 тог члана Закона, што представља укупан износ пензије ...

… Полазећи од изложеног, подносилац уставне жалбе није испуњавао основну претпоставку да би остварио право које је било предмет захтева у конкретном управном поступку јер на дан 1.1.2102. није имао својство професионалног војног лица према прописима о Војсци Србије, а тиме ни осигураника из члана 43 Закона, коме се једино висина пензије утврђује на начин прописан одредбама члана 79 Закона. Стога је Уставни суд оценио да је оспоорена пресуда заснована на уставноправном прихватљивом тумачењу и примени меродавног права, те да разлози наведени у уставној жалби не дају основа за тврдњу да је њоме повређено право подносиоца на правично суђење зајемчено чланом 32. став 1 Устава.