Pokušaji i promašaji: Kako je sve grad Beograd pokušavao da primora građane da plaćaju kartu i pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla

2012. – Uvedena odluka o ulasku svih putnika na prva vrata. Na vozila nalepljene nalepnice sa oznakama za ulaz i izlaz. Nalenicama ulaz-izlaz je opremljeno oko 1.800 vozila i brendirano je oko 100 vozila.
2013. – Ukinuta odluka o ulasku na prva vrata jer je niko nije poštovao. Sa vozila javnog prevoza skinute nalepnice za smer kretanja putnika. Najavljeno uvođenje po jednog kontrolora u svakom autobusu koji bi proveravao karte putnika.
2017. – Najavljeni novi validatori koji će omogućiti da se karta za prevoz plaća i Master kardom
2018. – Uglješa Mitrović, gradski sekretar za javni prevoz, najavio rigoroznije kontrole.
2018. – Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić poslao je, pisala je Pištaljka, zahtev svim beogradskim opštinama da zaposlenima u opštini ukinu pravo da naknadu za prevoz isplaćuje u novcu. On je tražio da svim zaposlenima u opštinama kupe pretplatne kartice „Bus plus“. Tu odluku je pravdao objašnjenjem: „Veći broj korisnika ne plaća prevoznu uslugu, što dovodi do smanjenja prihoda od naplate karata“.
2019. – Mišljenjem Ministarstva finasija, koje nije obavezujuće, se uvodi obaveza pravdanja naknade za prevoz. Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je, prema pisanju lista Danas, počeo da šalje dopise na adrese direktora beogradskih firmi, da direktno kupuju karte za javni prevoz umesto zaposlenih i da im na taj način onemogućavaju da dobiju novac u zamenu, kroz naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla.

O naknadi troškova za dolazak i odlazak sa posla izjasnio se VKS u revizijskoj presudi Rev2 1252/2018 od 24.10.2018. godine i drugim svojim odlukama - presudama:

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Јелене Боровац и Бранка Станића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Дарко Комненић, адвокат из ..., против тужене ГО Нови Београд, коју заступа Општинско правобранилаштво Градске општине Нови Београд, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 4086/16 од 23.12.2016. године, у седници одржаној 24.10.2018. годинe, у образложењу пресуде навео је:

Одлуком туженог од 14.09.2012. године начелник управе је у складу са препоруком градоначелника Града Београда донео одлуку да се накнада трошкова за превоз за долазак и одлазак са посла неће вршити уплатом средстава за текући рачун запослених већ искључиво директном уплатом на Бус плус картицу запослених. Према потврди Предузећа ''ББ'' од 04.02.2016. године цена месечне допуне за запослене за период октобар 2012. године – децембар 2013. године износила је 3.216,00 динара, а од јануара 2014. године до септембра 2015. године 3.275,00 динара. Група запослених је у Управи Градске општине Нови Београд дописом тражила да им се накнада трошкова за превоз као и до сада врши уплатом на текући рачун у висини цене месечне претплатне карте. Међу потписницима овог дописа налази се и тужилац у овој парници.

Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је усвојио захтев тужиоца налазећи да препоруке градоначелника нису извор права, да не постоји законска одредба по којој би тужени могао да задржи износе месечне накнаде за превоз који припадају тужиоцу, те да тужилац има право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са посла на основу члана 118. став 1. тачка 1. Закона о раду.

Супротно, по оцени другостепеног суда захтев тужиоца није основан, јер се трошкови превоза на основу Закона о раду одређују са општим актом што значи да је тужени као послодавац овлашћен да општим актом одреди услове под којима се остварује накнада трошкова превоза па и могућност да се таква накнада не исплаћује запосленом непосредно уз обавезу да се запосленом обезбеди да он не сноси трошкове превоза на рад и са рада. По оцени овог суда на тај начин се не нарушава право на избог запосленог јер је то право лимитирано чланом 118. тачка 1. Закона о раду, а при томе се накнада трошкова превоза и обезбеђује исплатом у новцу само што се исплата не врши запосленом непосредно на његов рачун или на руке већ кроз уплату цене бус плус карте.
Становиште другостепеног суда је погрешно.

Према члану 118. став 1. Закона о раду запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду и то за долазак и одлазак са рада у висини цене превозне карте у јавном саобраћају.
Посебним колективним уговором за државне органе (''Службени гласник РС'' 23/98 и 11/09) у члану 38. став 1. тачка 1. прописано је да запослени има право на накнаду трошкова превоза и то превоза на рад и са рада у висини цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају. Према члану 39. став 1. запослени има право на месечно-претплатну карту за долазак и одлазак на рад за релације где јавни превозник омогућава куповину. По члану 40. став 1. руководилац надлежног органа по правилу врши накнаду трошкова за превоз за одлазак на рад и долазак са рада куповином месечне претплатне карте на почетку месеца за наредни месец за релацију где је то омогућено, а према ставу 2. истог члана изузетно, на захтев запосленог, руководилац надлежног органа може донети одлуку да исплату врши у новцу у висини цене месечне претплатне карте.

На основу цитираних одредби послодавац је у обавези да запосленом накнади трошкове превоза. Једино ограничење тиче се висине ових трошкова и оно зависи од висине месечне претплатне карте. Закон није регулисао начин исплате трошкова превоза. Око начина исплате се послодавац и запослени могу договорити, а то може бити уређено и Колективним уговором као у овом случају. Право (овлашћење) у виду реализације ове исплате – куповином Бус плус карте или исплатом тог износа запосленом припада запосленом. Како је Колективним уговором који се примењује на туженог предвиђено да на захтев запосленог, руководилац надлежног органа може донети одлуку да исплату врши у новцу у висини цене месечне претплатне карте, да је тужилац такав захтев поднео, били су испуњени услови да се тужиоцу овакви трошкови исплате, што је првостепени суд правилно санкционисао и запосленом пружио заштиту.