Пензионери и Светска банка постављају исто питање

Примања најстаријих требало би заштитити од даљег обезвређивања због раста инфлације. – У периодима привредног напретка требало би да се повећавају брже од раста цена на мало.

Аутор: Јасна Петровић-Стојановић, четвртак, 04.04.2019. - http://www.politika.rs/scc/clanak/426636/Penzioneri-i-Svetska-banka-postavljaju-isto-pitanje?fbclid=IwAR2SmddM8umc4W8-bN_6q7sYxpz01Rm_leao12pHcfyC1qmYolo5wYzQ9po

Нису изгледа само пензионери у Србији заинтересовани да им се јавно саопшти од када ће им се и на који начин убудуће усклађивати пензије. Исто питање поставила је Влади Србије пре два дана и Светска банка у Београду, очекујући, да ће из Немањине 11 ускоро стићи прве идеје за индексацију примања најстаријих.

– Да ли ће пензије пратити раст инфлације или раст плата, видећемо. Имамо различите могућности и очекујем ускоро прве идеје да се представе јавности, а ми смо ту да пружимо техничку помоћ влади – рекао је Лазар Шестовић, виши економиста Светске банке у Србији.

На питање шта би од ових предлога било боље за пензионере, а шта реално издрживо за буџет, Никола Алтипармаков, из Фискалног савета Србије, каже за „Политику” да је Светска банка у оквиру студије из 2015. године, чији је координатор био управо Лазар Шестовић, изнела своју анализу пензијског система којом се сугерише да се пензије у Србији индексирају само са растом цена-инфлације.

– Фискални савет се успротивио овом ставу, односно препоруци Светске банке и ауторима смо указали на професионалне пропусте и недостатке. Нажалост, аутори Светске банке нису уважили критике и коментаре Фискалног савета, иако смо били један од званичних рецензената ове студије због чега смо још 2015. године упутили протестну ноту регионалној канцеларији Светске банке – истиче Алтипармаков.

Како је Фискални савет већ објаснио у својој најновијој анализи из фебруара ове године, постоји фискални простор, али и друштвена потреба, да се пензије индексирају са формулом која би била издашнија од саме инфлације и могла би да укључује делимичан раст зарада или раст БДП-а.

– Зато смо дали неколико модела, од швајцарске формуле (по којој би пензије с 50 одсто пратиле раст зарада и с исто толико раст цена) и словеначке формуле (која предвиђа 60 процената раст зарада плус 40 одсто раст цена) до формуле које су предложила поједина удружења пензионера. А то је раст инфлације, плус раст БДП ако је он већи од два одсто годишње). Све формуле, које смо ми анализирали и предложили, економски су одрживе и дале би сличне резултате на стандард пензионера током следеће деценије – објашњава наш саговорник.

Фискални савет је ову анализу ставио на јавну расправу како би коначно решење било резултат најширег круга релевантних друштвених актера. Оно што је, каже он, важно јесте да се најдаље до краја године усвоје законске измене којима ће се прописати формула за усклађивање пензије.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, истиче да би генерално пензије требало усклађивати тако да се заштите од обезвређивања услед раста инфлације, али и да у периодима привредног напретка расту нешто брже од инфлације.

– То је могуће постићи на више начина, а један од њих је да се пензије усклађују као пондерисани просек инфлације и номиналних зарада, при чему се инфлација и зараде подједнако вреднују. Ако у некој години инфлација износи два одсто, а номиналне зараде расту по стопи од пет процената, тада би се пензије повећале 3,5 одсто. На овај начин би пензије биле заштићене од инфлације, а оствариле би и реални раст од око 1,5 одсто, што значи да би пензионери учествовали у плодовима економског напретка – објашњава за наш лист проф. Арсић.

На питање да ли је требало увести клаузулу ванредног усклађивања пензија сваки пут када пензије падну испод 60 одсто од просечне зараде, каже да одредбу којом се одређује минимални однос између просечне пензије и просечне зараде релативно ретко примењују у пензијским системима. Стога мисли да не би требало да се налази ни у нашем пензијском закону.

– Примена ове одредбе почетком 2008. године имала је за последицу једнократно повећање пензија 12 одсто, што је један од главних узрока проблема у јавним финансијама Србије, који су наступили у наредним годинама. Иначе, однос просечних јавних пензија и просечне зараде у европским земљама најчешћа је око 50 процената. Претходно наведено правило, према коме се пензије обрачунавају као просек инфлације и раста зарада, задовољило би оба критеријума и пензионере и буџет – каже он.

Као могућност наводи и индексацију пензије према инфлацији увећаној за стопу раста БДП изнад два одсто. Све док се трећина пензија финансира из буџета Србије, оправдано је да се задржи правило према коме максимално издвајање за пензије износи 11 одсто БДП. – Висина трошкова за државу зависила би од стопе инфлације, раста реалних зарада, пондера уз инфлацију и зараде, раста реалног БДП, промене броја пензионера. За различите вредности наведених варијабилни трошкови за државу били би различити. Иначе, у нешто дужем периоду индексација пензија према кретању зарада и према расту БДП-а даје сличан раст пензија, а тиме и сличне трошкове за државу – закључује проф. Арсић.