Ko planira državni udar u Srbiji?

Demokratija se ne brani vojničkom čizmom, već izbornim listićima!

Ministarstvo odbrane pod rukovodstvom ministra Aleksandra Vulina (Pokret socijalista) i vojni vrh jasno je stavio do znanja da neće biti moguć državni udar i nasilna smena legitimne vlasti bez izbora, misleći pre svega na poziciju Predsednika Srbije i zahtev dela opozicije da protestima Vučić bude neustavno smenjen ili „prisiljen“ na ostavku. Državni udar nije moguć bez političke, građanske i institucinalne organizovanosti odnosno političkih i delom državnih stuktura kao organizovanih zavernika. Srbija nema „kritičnu masu„ za državni udar, ali rastu političke, građanske tenzije kao i kriza institucija koji mogu dovesti do oblika građanskih sukoba, socijalnih nemira ili izražavanja nezadovoljstva prema centrima političke i državne moći. Veći deo parlamentarne opozicije u Srbiji nije radikalizovao svoju politiku koja bi dovela do zavere, niti je to onaj deo opozicije i građana koji protestvuje i šeta po gradovima Srbije.

„Lična“ vlast Aleksandra Vučića i „bezlična“ politika opozicije?

Srbija je u institucionalnoj blokadi kako zbog arogancije vlasti, tako i zbog anarhičnosti dela političke opozicije koja više protestvuje protiv lične vlasti Aleksandra Vučića i pritiska vlasti na medijske i političke slobode. Nema dijaloga vrha vlasti i dela opozicije i to je opasnost od radikalizacije, ali ne i od državnog udara. Vladajuća koalicija ima apsolutnu vlast i kontrolu, uticaj na biračko telo, kao i podršku iz EU i Rusije tako da su opcije državnog udara manje od statističke greške. Međutim u Srbiji tinja građanski otpor i bunt u kome nema mesta za arbitriranje vojske, niti oblika pretnji i stavljanja na stranu vlasti, a protiv nezadovoljnog dela opozicije. Vojska čuva ustavni poredak, odnosno treba da štiti nacionalne i bezbedonosne interese Srbije na Kosovu i Metohiji.

Vojska “izdala” Slobodan Miloševića u ime naroda!

Iskustvo sa smenom vlasti Slobodana Miloševića 2000 godine pokazalo je da Vojska nije bila spremna da brani vlast tadašnjeg Predsednika SRJ kao vrhovnog komandanta već izbornu volju građana Srbije i mudrom odlukom je uticala da ne dođe do građanskog rata. To se nije desilo, tako da je VJ koja je bila u pripravnosti da čuva režim Slobodana Miloševića zajedno sa MUP-om i tajnim službama u konačnom odbila poslušnost Miloševiću. Iz ove političke, sada već istorijske analogije, pouka je da Ministarstvo odbrane i Generalštab Vojske Srbije mora da štiti Ustav i demokratiju kao i volju građana i naroda, a ne golu vlast bilo koga u ime bilo čega. Srbija neće biti u državnom udaru, ali je već u oblicima građanskog bunta. Vojska i policija nisu dovele na vlast Aleksandra Vučića već izbori i ne treba građane Srbije plašiti ulogom Vojske u očuvanju vlasti ni Vučića niti SNS. Uplitanje Vojske u političke igre je već neki oblik manipulisanja i stavljanja na stranu režima a ne građana odnosno naroda što je suprotnu ustavnoj poziciji vojske. Treba podsetiti da je u VJ bilo oficira i generala koji su vršili jaku propagandu u očuvanja vlasti Slobodana Miloševića, tretirajući opoziciju i biračko telo koje je glasalo za njih kao neprijatelje i izdajnike, pritiskalo je oficire da glasaju za Miloševića i SPS. Na kraju Vojska je stala na stranu naroda, zakona, Ustava i promena, a Milošević i njegova politička i represivna mašinerija su bili poraženi. Treba učiti i ne ponavljati greške štetne po nacionalne interese.

Tomislav Kresović
Izvor: Vidovdan

Одредбе Устава Р. Србије о Војсци Србије

Надлежност - Члан 139.
Војска Србије брани земљу од оружаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе.

Употреба Војске Србије ван граница - Члан 140.
Војска Србије се може употребити ван граница Републике Србије само по одлуци Народне скупштине Републике Србије.

Контрола над Војском Србије - Члан 141.
Војска Србије је под демократском и цивилном контролом.
О Војсци Србије доноси се закон.

Мисије и задаци Војске Србије

Војска Србије брани земљу од оружаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке, у складу с Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе.
Војска Србије је организована оружана снага и носилац борбених операција и свих других облика оружаног супротстављања, чија је надлежност утврђена Уставом и законом.
Војска Србије обједињава све учеснике у борбеним операцијама и командује свим снагама које изводе борбена дејства у ратном и ванредном стању на основу закона, а у складу с Доктрином Војске Србије.

Мисије и задатке Војске Србије дефинише Народна скупштина Републике Србије у складу с Уставом. Мисије и задаци Војске Србије утврђени су Стратегијом одбране Републике Србије у складу са Уставом и на основу неотуђивог права Републике Србије на индивидуалну и колективну одбрану, сагласно члану 51. Повеље Уједињених нација и основним принципима међународног права који регулишу употребу силе.

Мисије Војске Србије су:
(1) одбрана Републике Србије од оружаног угрожавања споља,
(2) учешће у изградњи и очувању мира у региону и свету и
(3) подршка цивилним властима у супротстављању претњама безбедности.

Задаци Војске Србије:
Додељене мисије Војска Србије реализује извршавањем задатака.

(1) Одбрана Републике Србије од оружаног угрожавања споља остварује се:
- одвраћањем од оружаног угрожавања,
- одбраном територије и
- одбраном ваздушног простора.

(2) Учешће у изградњи и очувању мира у региону и свету реализује се:
- учешћем у међународној војној сарадњи и
- учешћем у мултинационалним операцијама.

(3) Подршка цивилним властима у супротстављању претњама безбедности остварује се кроз:
- помоћ цивилним властима у супротстављању унутрашњем угрожавању безбедности, тероризму, сепаратизму и организованом криминалу и
- помоћ цивилним властима у случају природних непогода, техничко-технолошких и других несрећа.

Стални задатак Војске Србије је оспособљавање команди, јединица и установа за извршавање мисија и задатака.