Poklon lekaru po novom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti

Dipl. prav. Nikola Aleksić, 25.04.2019. - https://www.pravniportal.com/poklon-lekaru-po-novom-zakonu-o-zdravstvenoj-zastiti/

Novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti(„Sl. glasnik RS“, br. 25/2019) primenjuje se od 11. aprila 2019. godine, kada je prestao da važi Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS”, br. 107/05, 72/09 – dr. zakon, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – dr. zakon, 93/14, 96/15,106/15, 105/17 – dr. zakon i 113/17 – dr. zakon).

Novim zakonom uvedene su zakonske odredbe koje se odnose na korupciju i sukob interesa, koje nisu postojale u prethodno važećem zakonu.

I. Sukob interesa i korupcija po novom zakonu

Članovima 234. i 235. novog zakona regulisan je sukob interesa.

Članom 234. propisano je da korupcija, u smislu ovog zakona, je odnos koji se zasniva zloupotrebom obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno poslova zdravstvene zaštite, u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga.

Sukob interesa je situacija u kojoj zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na nepristrasnost i objektivnost zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika u obavljanju zdravstvene delatnosti, odnosno poslova zdravstvene zaštite.

Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, članove njegove uže porodice ili fizička i pravna lica koja se opravdano mogu smatrati interesno povezanim.

Pod članovima uže porodice u smislu ovog člana smatraju se: supružnik ili vanbračni partner, deca, braća, sestre, roditelji, usvojitelj, usvojenik i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.

Zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik koji obavlja zdravstvenu delatnost, odnosno poslove zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, član organa, odnosno stručnih organa u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, kao i članovi njihovih užih porodica, ne smeju tražiti, niti primiti novac, poklon, uslugu ili bilo kakvu drugu korist za sebe, članove svoje uže porodice ili fizička i pravna lica koja se opravdano mogu smatrati interesno povezanim, a koji mogu uticati na nepristrasnost ili profesionalno obavljanje dužnosti, odnosno koji se mogu smatrati nagradom u vezi sa vršenjem dužnosti i obavljanjem zdravstvene delatnosti.

Izuzetno, iskazivanje zahvalnosti u vidu poklona manje vrednosti, odnosno reklamnog materijala i uzorakakoji nije izražen u novcu ili hartijama od vrednosti i čija pojedinačna vrednost ne prelazi 5%, a ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ne smatra se korupcijom, sukobom interesa, odnosno privatnim interesom, u skladu sa zakonom.

Dakle, nekoliko uslova, koji moraju biti ispunjeni, propisano je da se poklon zdravstvenom radniku bio dozvoljen:

1. da je u pitanju poklon manje vrednosti ili reklamni materijal ili uzorak,

2. da poklon nije izražen novcu ili hartijama od vrednosti,

3. da pojedinačna vrednost poklona ne prelazi 5%, a ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.

Od ova tri uslova, prvi uslov je praktično definisan preko ostala dva, važnija uslova.

Uslov pod 2. znači da se lekaru ne može dati, niti on može primiti novac (s obzirom da u praksi retko ko daje menicu, ček ili neku drugu hartiju od vrednosti).

Uslov pod 3. određuje da vrednost jednog poklona ne može preći 5% iznosa jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ali se lekaru može dati više poklona, pod uslovom da ukupna vrednost svih poklona ne prelazi iznos jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.

Ovaj uslov je i najsporniji, jer pre svega postavlja se pitanje u kom trenutku se procenjuje vrednost poklona, a logično bi bilo da je to prema stanju, odnosno visini iznosa jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa na dan davanja poklona. Druga spornija situacija može nastati u praksi, kada se lekaru daje više poklona, s obzirom da je tako nešto dozvoljeno, uzimajući u obzir odredbu o ukupnoj vrednosti poklona. Postavlja se pitanje da li se radi o jednoj radnji, kada se istog momenta lekaru daje više poklona, ili se to može učiniti i u dužem vremenskom periodu, npr. davanje nekoliko puta godišnje po jednog poklona, što može stvoriti brojne probleme u praksi prilikom primene ovih odredbi.

Navedena lica dužna su da preduzmu sve što je u njihovoj mogućnosti kako bi izbegli bilo kakvu situaciju sukoba interesa.

Na članove organa zdravstvene ustanove u javnoj svojini primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje rad Agencije za borbu protiv korupcije, odnosno Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (“Sl. glasnik RS”, broj 97/2008, 53/2010, 66/2011-OUS, 67/2013-OUS, 112/2013-aut.tumačenje i 8/2015-OUS).

Ukoliko zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik koji obavlja zdravstvenu delatnost, odnosno poslove zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, odnosno član stručnih organa u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, ima sumnju u pogledu sukoba interesa ili prihvatanja poklona ili usluge, dužan je da o tome najkasnije narednog radnog dana obavesti etički odbor zdravstvene ustanove. Postupanje suprotno navedenom, predstavlja povredu radne obaveze, koja povlači disciplinsku odgovornost.

Etički odbor zdravstvene ustanove nadležan je, kada je u pitanju sukob interesa, za:

1) davanje saveta i smernica u vezi sa sprečavanjem sukoba interesa i korupcije;

2) identifikovanje i smanjenje rizika za nastanak sukoba interesa i korupcije;

3) obuku i podizanje svesti zaposlenih o sprečavanju sukoba interesa i korupcije;

4) davanje mišljenja u slučajevima sumnje na sukob interesa i korupciju;

5) preduzimanje mera neophodnih za zaštitu lica koja su pružila informacije o slučajevima sukoba interesa i korupcije.

O sumnji na sukob interesa, etički odbor zdravstvene ustanove odmah obaveštava direktora zdravstvene ustanove u javnoj svojini, radi pokretanja disciplinskog postupka, kao i nadležnu komoru zdravstvenih radnika. Sumnja na korupciju prijavljuje se etičkom odboru zdravstvene ustanove, odnosno tužilaštvu ili ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, u skladu sa zakonom.

Član 235. propisano je da je davanje donacije zabranjeno ukoliko je ona namenjena organu koji vrši nadzor, inspekcijski nadzor, odlučuje o pravima, obavezama i interesu donatora ili na bilo koji način stupa u poslovni ili neki drugi odnos sa tim licima.

Davanje donacija je dozvoljeno ukoliko je isključena mogućnost neprikladnog uticaja, odnosno ukoliko ne postoji pretpostavka ili mogućnost takvog uticaja.

II. Krivičnopravni aspekt i sudska praksa

II.1. Krivično delo primanje mita

Kada je u pitanju korupcija u zdravstvu sa krivičnopravnog aspekta, pre svega se misli na izvršenje krivičnog dela primanje mita iz člana 367. Krivičnog zakonika od strane zdravstvenog radnika. Šta je ovde sporno? U više odluka i u pogledu različitih krivičnih dela sudovi su zauzimali stavove da se lekar smatra službenim licem u smislu odredbi Krivičnog zakonika. Detaljnije o ovom spornom pitanju možete pročitati u tekstu „Da li je lekar službeno lice?“ i „Da li je poklon lekaru mito?

Prema trenutno važećem Krivičnom zakoniku („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) članom 367, propisano je sledeće:

(1) Službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti,

kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.

(2) Službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti,

kazniće se zatvorom od dve do osam godina.

(3) Službeno lice koje izvrši delo iz st. 1. ili 2. ovog člana u vezi sa otkrivanjem krivičnog dela, pokretanjem ili vođenjem krivičnog postupka, izricanjem ili izvršenjem krivične sankcije,

kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.

(4) Službeno lice koje posle izvršenja, odnosno neizvršenja službene radnje, navedene u st. 1. do 3. ovog člana, a u vezi s njom, zahteva ili primi poklon ili drugu korist,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(5) Strano službeno lice koje učini delo iz st. 1. do 4. ovog člana, kazniće se kaznom propisanom za to delo.

(6) Odgovorno lice u ustanovi ili drugom subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost, a koje učini delo iz st. 1, 2. i 4. ovog člana,

kazniće se kaznom propisanom za to delo.

(7) Primljeni poklon i imovinska korist oduzeće se.

Ono što je ovde važno napomenuti, a u kontekstu odredbi člana 234. novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti o vrednosti poklona, jeste da za postojanje krivičnog dela primanje mita, visina vrednosti poklona ili druge koristi nije bitna.

II.2. Sudska praksa

U ovom delu predstavićemo dve karakteristične odluke sudova u vezi sa krivičnim delom primanje mita od strane lekara.

U presudi Apelacionog suda u Beogradu, Kž1 413/2014 od 14. aprila 2014. godine, navodi se:

Neosnovano branilac okrivljenog u žalbi navodi da prema činjeničnom opisu dela u izreci pobijane presude pravna kvalifikacija radnji okrivljenog iz pobijane presude ne bi mogla da opstane, već da bi se samo moglo raditi o najlakšem obliku krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 4. KZ, s obzirom na to da je prvostepeni sud nesumnjivo utvrdio i u izreci presude jasno opisao da je okrivljeni zahtevao novac od oštećenog da operiše njegovog sina, odnosno pre obavljene operacije, a što čini bitno obležje krivičnog dela iz člana 367. stav 2. KZ. Činjenica da je okrivljeni novac primio nakon obavljene operacije ne ukazuje na to da se radi o najlakšem obliku ovog krivičnog dela iz člana 367. stav 4. KZ, već upravo govori u prilog pravnoj kvalifikaciji iz izreke pobijane presude, jer je nesumnjivo utvrđeno da je oštećeni pre izvršenja operacije obavestio policiju da je okrivljeni od njega zahtevao novac da bi operaciju izvršio, te da je došao neposredno nakon obavljanja operacije u kabinet okrivljenog, ispred kojeg je na njegov znak čekao policijski službenik, pa je okrivljeni oštećenom dao traženi novac u obeleženim novčanicama od po … evra, a koje je okrivljeni primio.“

U presudi Apelacionog suda u Beogradu, Kž1 3891/2011 od 4. novembra 2011. godine:

Prvostepenom presudom okrivljena je oglašena krivom da je kao lekar specijalista anestiziolog u ustanovi zdravstvene zaštite … u stanju uračunljivosti svesna svoje radnje i želeći njeno izvršenje, a bila je svesna da je njeno delo zabranjeno, posle izvršenja radnje koju je morala izvršiti zahtevala i primila poklon od oštećenog i to iznos od … eura, tako što je nakon pružanja zdravstvene …  pacijentkinji, a nakon obavljenog porođaja zahtevala od supruga porodilje da joj za već obavljene zdravstvene usluge – davanje epiduralne anestezije donese iznos od … eura, a koji iznos je primila u svojoj službenoj prostoriji iako je pacijentkinja za navedenu uslugu pre porođaja platila iznos od … dinara prema važećem cenovniku za vanstandardne usluge bolnice, čime je okrivljena izvršila krivično delo primanja mita iz člana 367. stava 4. u vezi sa stavom 2. KZ-a.

Pravilno je prvostepeni sud kvalifikovao radnje okrivljene kao izvršenje krivičnog dela primanja mita iz člana 367. stava 4. u vezi sa stavom 2. KZ-a.“

Izvor: Izvod iz propisa i sudske prakse preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a