Ветерански нацрт закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица

Ратни ветерани Србије,

Почела је јавна расправа о Нацрту закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица који је предожило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (у даљем тексту: Државни предлог закона).
Наведени предлог закона представља спој садашњих прописа који се баве овом тематиком. Међутим, према садашњим прописима ратни ветерани немају ниједно право. Стога, ни Државни предлог закона не даје ниједно једино право ратним ветеранима, већ само задржава тренутно стање.
Пошто ратни ветерани чекају 25 година на адекватан закон, ратни ветерани су сами формирали радну групу сачињену од правника и ветерана, која је написала Ветерански предлог закона. Можете га прочитати
у прилогу и на http://www.uosyu.org.rs/sample-page/nacrt-zakona-o-pravima-ratnih-veterana-i-clanova-njihovih-porodica/?fbclid=IwAR1xPhP6d_xeIoyY_02JmUnOTndB8yYmYxdpLUNdl2zefdUhpUfBKikK9Zg .
Ветерански предлог закона је скуп најбољих решења из предлога закона из ранијих година и из прописа из земаља у окружењу. Ветерански закон није ничија својина нити постоји ауторско право. То је закон писан од ветерана по мери ветерана.
На полеђини можете видети упоредни приказ решења из Државног предлога закона и Ветеранског предлога закона.
Ветерански предлог закона је више пута достављан Министарству и сваки пут је наглашавано да Министарство слободно може да преузме било које решење из Ветеранског закона када буде писало свој закон.
Међутим, Државни предлог закона не даје ратним ветеранима ниједно једино право. Ово је била прилика да и наша држава испрати пример свих земаља у окружењу и да на праведан и достојанствен начин регулише статус и права ратних ветерана. Напротив, овакав предлог закона наставља да игнорише потребе ратних ветерана.
За ратне ветеране Државни предлог закона је неприхватљив у целости.

САВЕЗ РАТНИХ ВЕТЕРАНА СРБИЈЕ –

Ваше мишљење о Државном предлогу закона који је на јавној расправи можете доставити на мејл boracka_zastita@minrzs.gov.rs или писаним путем на адресу: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за пензијско и инвалидско осигурање и борачко-инвалидску заштиту, Београд, Немањина 22-26, са назнаком - „за јавну расправу“.

(ПРЕДЛОГ) НАЦРТA ЗАКОНА О ПРАВИМА РАТНИХ ВЕТЕРАНА, ВОЈНИХ ИНВАЛИДА,
ЦИВИЛНИХ ИНВАЛИДА РАТА И ЧЛАНОВА ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА
( писали ратни ветерани)
– шта представља и које новине доноси нови нацрт закона –

По први пут су обухваћени сви учесници ратова '90-их година (држављани Републике Србије који нису остварили право из борачко-инвалидске заштите ни у једној од бившиx југословенскиx република). Сваки припадник ЈНА и МУП-а који је учествовао у рату у периоду између 17. августа 1990. године и 27. априла 1992. године може да оствари својство ратног ветерана (односно ратног војног инвалида уколико је наступило оштећење организма), као и сваки учесник рата који је наставио да се бори на подручју бивших република СФРЈ и после формалног престанка СФРЈ. Такође, исто важи за све припаднике Војске Југославије и припаднике МУП-а који су били ангажовани за време рата 1999. године од 24. марта до 26. јуна 1999. године, с тим што се сматра да су борбе на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија започеле још 24. марта 1998. године.

На основу оствареног својства, учесници рата и чланови њихових породица остварују права, од којих су најважнија:

Сваки учесник рата стиче право на национално признање, које се састоји од медаље, споменице и борачког додатка. Право на борачки додатак износи отприлике од 16 до 30 хиљада динара месечно, у зависности од дужине војног ангажовања и просечне зараде у Србији, а без обзира да ли је лице запослено и без обзира да ли је корисник пензије. Ово право би коштало буџет око 400 милиона евра, али уз пар важних напомена – борачки додатак је замишљен и као вид искупљења државе према ратним ветеранима, чије потребе држава не препознаје 25 година. Највећи број ратних ветерана је у лошој материјалној ситуацији, између осталог и услед поменутог вишегодишњег занемаривања државе. Пошто је ово право лично и не може да се наследи, ово право ће државу сваке године коштати све мање. А велик је и број преминулих ратних ветерана који нису доживели ниједно од ових права.

Сви учесници ратова који су у рату одликованим орденом или медаљом стичу право да им се једном годишње – на Видовдан – исплати новчани износ од 8 до 25 хиљада, у зависности од ордена, односно медаље. Исто право имају и чланови породице погинулог или несталог борца који је одликован у рату.

Ратни ветеран стиче право на пензију када наврши 65 година живота (60 за жене) – без обзира на пензијски стаж. Време које је учесник рата провео у рату и на лечењу због болести и повреда у рату рачуна се као пензијски стаж у двоструком трајању. Ратном ветерану се старосна граница за стицање пензије снижава за онолико времена колико је провео у рату.

Сваки учесник рата који је незапослен, стиче право на здравствену заштиту какву има запослено лице, а чланови њихових породица стичу право на здравствену заштиту какву имају чланови породица запосленог лица. Ратни ветерани се ослобађају партиципације, а добијају право да се лече у војномедицинским установама (ВМА и војномедицински центри). Ратни ветеран не мора да заказује преглед код изабраног лекара, јер је лекар дужан да га прими пре осталих пацијената (осим код хитних случајева). Уколико се ратном ветерану не закаже специјалистички преглед у року од 30 дана, ратни ветеран има право да обави преглед у приватној пракси, а матична филијала је дужна да му рефундира трошкове.

Ратни ветерани и њихова деца имају право на приоритет у запошљавању у државне установе и јавна предузећа.

Ратни ветерани постају укључени у активне мере запошљавања које сваке године спроводи Влада – новчана подршка за самозапошљавање, субвенције за послодавца, приоритет код јавних радова.

Учесници рата и чланови њихових породица су заштићени у односу на остале запослене када се одређује вишак запослених код послодавца.

Учесник рата стиче право на месечно новчано примање уколико су материјално необезбеђени и уколико су неспособни за рад, у износу од 15 хиљада динара месечно (уколико остварују пензију), односно у износу од 30 хиљада (уколико не остварују пензију).

Када град, односно општина, гради станове за социјално становање, у обавези је да 10% таквих станова издвоји за решавање стамбених потреба учесника ратова и чланова њихових породица. Ратни ветеран има право на рефундацију ПДВ-а приликом куповине стана.

Град, односно општина, у обавези су да за учеснике ратова пропишу олакшице у плаћању комуналних услуга: канализације и водовода, грејања, одношења смећа, градског превоза и коришћења паркинга.

Деца учесника ратова имају приоритет приликом уписа у образовне установе, доделе стипендија и смештаја у ђачке и студентске домове, као и право на бесплатне уџбенике.

Учесници ратова имају право на почасна места на државним и војним свечаностима и право на ношење униформи на тим свечаностима.

Учесник рата има право на сахрану уз војне почасти, а члан његове породице има право на једнократну помоћ у износу од 130 хиљада динара.

Ратни војни инвалиди задржавају сва права која су и до сада имали у несмањеном обиму (права на основу оштећења организма: право на личну инвалиднину, ортопедски додатак, накнаду за незапосленост сада је у облику инвалидског додатка итд.). Ратни војни инвалиди стичу право на пензију када наврше било 65 година живота било 15 година пензијског стажа. Ратни војни инвалиди од I до IV групе се проглашавају неспособним за рад и могу да стекну право на инвалидску пензију. Такође, ратни војни инвалиди имају право да се лече у војномедицинским установама (ВМА и војномедицински центри), а добијају и право на накнаду трошкова прилагођавања аутомобила.

Чланови породице погинулог или несталог борца и чланови породице умрлог ратног војног инвалида задржавају право на породичну инвалиднину. Чланови породице несталог борца изједначени су у правима са породицом погинулог борца.

Захтев за признавање својства ратног војног инвалида по основу болести посттрауматски стресни поремећај (ПТСП) не застарева. Исто важи и за болести које су проузроковане радиоактивним зрачењем и за болести које су последица употребе хемијског и биолошког оружја. На тај начин се даје прилика ратним ветеранима да им се болести признају као војни инвалидитет, па ће део ратних ветерана моћи да оствари својство ратног војног инвалида по основу болести.

Уколико се документацијом не може доказати својство ратног ветерана, односно ратног војног инвалида, наведено својство се може доказивати уз помоћ два квалификована сведока која су била у истој јединици, односно територији дејстава као и ратни ветеран.

Уводи се јединствени регистар података о корисницима права по овом закону, у коју се уносе подаци релевантни за остваривање права и на основу које се врши исплата новчаних износа. Предвиђено је да регистар буде јаван и објављен на интернету.

Текст нацрта закона није коначан и свако је слободан да упути примедбу, сугестију или савет на и-мејл адресу rvzakon@gmail.com.
Пружите подршку овом закону како би ратни ветерани остварили права на која чекају 25 година.