ГЛАС ОСИГУРАНИКА бр. 5 од 31.05.2019. г.

ТЕМА БРОЈА: Учешће изворних прихода Фонда повећава се у односу на учешће дотација из буџета, што упућује на стабилност и јачање елемената одрживости пензијског система, речено на седници УО РФ ПИО

СА СЕДНИЦЕ УПРАВНОГ ОДБОРА ФОНДА ПИО

Континуиран раст изворних прихода

У правни одбор Републичког фонда ПИО одржао је седницу 16. маја на којој су разматрани Извештај о раду РФ ПИО за 2018. годину и Извештај о финансијском пословању Фонда за 2018. годину.

Приликом представљања извештаја о раду, заменик директора Фонда др Александар Милошевић истакао је да структура прихода Фонда има повољну тенденцију из године у годину, односно да се учешће изворних прихода Фонда повећава у односу на учешће дотација из буџета.

У 2018. години у укупним приходима Фонда изворни приходи су чинили 71,7 одсто, а 2012. износили су 51,1 проценат, док учешће дотација из буџета бележи пад са 48,2 одсто у 2012. на 27,9 процената у 2018. години, што упућује на стабилност и јачање елемената одрживости пензијског система – рекао је др Александар Милошевић.

Повећање ажурности у доношењу решења у законском року, као примарни циљ, реализовано је у 2018. години са 90,04 одсто. При повећаном броју захтева у 2018. години номинално је решено 9,3 одсто више предмета него у 2017. години.

Др Милошевић је подсетио да су нова законска решења у 2018. години, која су се поред Закона о ПИО односила и на друге области из надлежности Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, утицала на повећање броја примљених захтева, као и на повећање укупног обима посла, јер је требало обезбедити организационотехничке предуслове за примену нових законских одредби.

Осим тога, планирано је да се у 2018. години спроведу припреме за укидање обавезе послодаваца за достављање М-4 образаца, односно да Фонд израђује електронске М-4 обрасце преузимањем података од Пореске управе преко Централног регистра обавезног социјалног осигурања. Створени су формално-правни услови за реализацију овог циља и спроведене су техничке припреме, тако да ће Фонд у 2019. години израђивати електронски М-4 без учешћа послодавца – навео је заменик директора РФ ПИО.

Од готово седам милиона захтева које је Фонд примио у 2018. години, више од 578.000 односи се на захтеве за остваривање права на пензије и остала права из ПИО, што је 8,9 процената више него у 2017. години и до краја године решено је 91,8 одсто, односно 9,3 процента више него претходне године.

Директорка РФ ПИО Драгана Калиновић навела је да ће као директор ове институције бити задовољна када проценат решених захтева у законском року буде између 95 и 96 одсто и нагласила да ажурност од 100 одсто неће моћи никада да буде постигнута, јер то не зависи само од Фонда, већ и од послодаваца. Међутим, имајући у виду чињеницу да је у 2018. години било готово 10 одсто више примљених захтева и да је исто толико више номинално решено, оценила је да је остварени проценат задовољавајући.

Представљајући Извештај о финансијском пословању РФ ПИО за 2018. годину директор Сектора за финансијске послове Иван Мимић рекао је да финансијско пословање Фонда у 2018. години на страни прихода карактерише остварење доприноса за ПИО у износу вишем од планираног и наставак смањења учешћа дотација из буџета у структури прихода.

Укупни приходи и примања у 2018. години остварени су у износу од 615,99 милијарди динара и у односу на претходну годину остварено је више прихода за 25,32 милијарде динара, односно 4,3 одсто. Приходи и примања од доприноса за ПИО остварени су у износу од 441,74 милијарде динара, односно за 36,83 милијарде динара више него лане – навео је Иван Мимић.

У односу на укупна средства трансферисана у 2017. години, и поред повећања расхода за права из ПИО по основу усклађивања од пет процената и престанка важења Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, трансфери из буџета у 2018. нижи су за 7,02 одсто, односно за 12,98 милијарди динара.

Мимић је навео да учешће нето пензија у БДП у 2018. години износи 10,3 процента, што је ниже од утврђеног лимита учешћа по Закону о буџетском систему од 11 одсто, и подсетио да је у 2012. години учешће нето пензија у БДП износило 12,4 одсто.

Директор Сектора за финансијске послове навео је и податак да се знатно повећава број старосних пензионера и да њихово учешће у укупном броју износи 63 одсто, а да се смањује број инвалидских пензионера, чије је учешће 16,6 процената, док породични пензионери учествују у укупном броју са 20,1 одсто.

В. К.

Одређивање висине пензије

Сваком будућем пензионеру једно од најважнијих питања је – колика ће му бити пензија. Такође, врло често и они који су решење о пензији већ добили нису увек сигурни да им је износ правилно одређен. Због тога, а и како би се разјасниле и неке друге, можда мање очигледне дилеме, покушаћемо да објаснимо на који начин је Закон о пензијском и инвалидском осигурању уредио начин одређивања висине пензије.

Ступањем на снагу важећег Закона о ПИО (2003. године), начин одређивања висине пензије је потпуно измењен у односу на раније прописе који су обрачун базирали на утврђивању пензијског основа према зарадама оствареним у десет најповољнијих узастопних година стажа. Наравно, и даље се износ пензије одређује на основу података регистрованих у матичној евиденцији, односно на основу навршеног пензијског стажа и остварених зарада, али се при одређивању висине пензије урачунава цео радни век.

Сабирање свих зарада

Први корак у обрачуну је утврђивање свих зарада које је осигураник остварио у току каријере, а затим се зарада остварена у свакој календарској години упоређује са просечном зарадом у Србији у тој години. Од почетка примене актуелног Закона, односно од 2003. године, у зараду се урачунавају сви остварени приходи за које су плаћени доприноси за ПИО. То значи да се осигураницима који су, на пример, уз радни однос обављали и самосталну делатност сабирају зараде остварене по оба основа. Дељењем износа остварене зараде са просечним износом добија се годишњи лични коефицијент. Уколико је остварена зарада већа од просечне, коефицијент је виши од 1, а уколико је мања, онда је коефицијент нижи од 1. Законом је највиши годишњи лични коефицијент ограничен на 5 и то је један од начина којима је ограничена максимална висина пензије.

Почев од 30. септембра 2018. године, ступиле су на снагу измене Закона о пензијском и инвалидском осигурању и промењен је начин на који године за које није могуће утврдити годишњи лични коефицијент утичу на одређивање висине пензије. До сада се за те године обрачунавао просечан коефицијент, или коефицијент који одговара гарантованом износу зараде, или најнижој основици, што је за већину корисника права било неповољно. По измењеним одредбама, за године за које није могуће утврдити податке о оствареној заради, рачуна се лични коефицијент одређен за остале навршене године стажа осигурања. Практично, на овај начин се избегава да године за које нема података о оствареној заради утичу на укупан износ пензије, па је и тако одређен износ пензије реалнији и више одговара стварним зарадама осигураника.

Важно је нагласити да је изменама Закона предвиђена и могућност да пензионери којима је одређен износ пензије применом раније важеће одредбе за године за које нису утврђени подаци о оствареним зарадама, могу да поднесу захтев за одређивање новог износа пензије према новом начину обрачуна. Овакав захтев може да се поднесе до 30. септембра 2019. године, а уколико се применом измењених одредби утврди повољнији износ пензије, тај износ припада од 30. септембра 2018. године, односно од дана ступања на снагу измена Закона.

Лични коефицијент

Након одређивања годишњих личних коефицијената за сваку годину стажа осигурања, израчунава се лични коефицијент, и то тако што се збир свих годишњих личних коефицијената дели са укупним трајањем периода за које су они утврђени. Овај корак у рачунању висине пензије је веома значајан. Наиме, у случају да је осигураник навршио стаж краћи од 12 месеци у току једне календарске године, чини се да математичка формула има недостатак и да довођење зараде остварене у периоду краћем од 12 месеци у однос са просечном републичком зарадом за целу годину доводи у неповољан положај осигуранике. Међутим, управо чињеница да се збир годишњих личних коефицијената дели са укупним трајањем периода за које су ти коефицијенти утврђени, утиче на то да је законска формула за израчунавање висине пензије заправо потпуно правилна и правична. Пракса показује да зарада остварена у периоду краћем од 12 месеци у току једне године ипак може на различите начине да утиче на обрачун висине пензије. Најчешће су зараде у почетку године нешто ниже него крајем године, како због номиналног раста зарада, тако и због додатака на зараду који се најчешће исплаћују у другој половини године, као што су регрес, тринаеста плата и слично. Из тог разлога, могуће је да осигураник који је остварио зараду само у другој половини године буде у нешто повољнијој ситуацији него да је у тој истој години радио у првих шест месеци. Наравно, описана ситуација уопште не мора да важи за сваког осигураника и за сваког послодавца и зато се не може рећи да постоји опште правило.

Важно је нагласити да је лични коефицијент Законом ограничен на 3,8 и то је други начин ограничавања максималног износа пензије.

По одређивању личног коефицијента, који практично представља однос просечне зараде осигураника у току целог радног века и просечне зараде у Републици Србији у истом периоду, преостаје још неколико релативно једноставних математичких радњи. Прво се лични коефицијент множи са укупним трајањем пензијског стажа, при чему се у обзир узима и утврђен посебан стаж (женама најчешће по основу рођења трећег детета, а мушкарцима по основу учешћа у оружаним акцијама). Такође, осигураницима женама се утврђени стаж увећава (у 2019. години за осам одсто, у 2020. за седам одсто, а од 2021. године и убудуће женама ће се стаж увећавати за шест одсто, чиме се завршава прелазни период у коме се смањивао проценат увећања), док се корисницима инвалидске пензије стаж за обрачун висине пензије такође увећава по одређеној формули. Осим ових, постоје и неки други изузеци и посебни прописи за обрачун, али они читаоци који се за то посебно интересују свакако ће у законским прописима пронаћи све детаље које желе да сазнају, а који нису интересантни већини.

Множењем личног коефицијента и стажа за обрачун, добија се лични бод који се затим множи општим бодом одређеним у складу са Законом и који је заједнички за све пензионере. Овом последњом математичком радњом, добија се износ пензије у динарима.

Последња година

Поред наведених измена Закона, на одређивање висине пензије утиче и промена која се односи на начин одређивања годишњег личног коефицијента за годину у којој се остварује право, а која је ступила на снагу 1. јануара 2019. године. Ранији прописи чинили су управо обрачун коефицијента за последњу годину рада једним од најчешћих разлога због којих се о захтеву за пензију одлучивало привременим решењима. Наиме, за стаж навршен у години у којој се остварује право, коефицијент се могао одредити тек почетком наредне године, по објављивању просечне зараде у Србији за ту годину. Према новим прописима, остварена зарада у последњој години више се не доводи у однос са просечном зарадом у Србији за целу календарску годину, већ се доводи у однос са тзв. обрачунским износом просечне годишње зараде. Овај, обрачунски износ се претходно одређује тако што се просечна месечна зарада у Србији за период од почетка године до краја месеца који два месеца претходи месецу у ком се остварује право, помножи бројем 12, осим за осигуранике који право остварују у јануару или фебруару, којима се обрачунски износ одређује множењем просечне јануарске зараде бројем 12. Ово значи да се годишњи коефицијент лица које право остварује у нпр. јуну одређује тако што се израчуна просечна месечна зарада за период јануар - април и помножи бројем 12, док за лице које остварује право у фебруару само просечна јануарска зарада множи бројем 12. На овај начин избегава се чекање наредне године и објаве података за целу годину, па и то да на обрачун пензије утиче и просечна републичка зарада у периоду у коме пензионер уопште није радио, нити остваривао зараду.

Мирослав Мирић

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Glas osiguranika - internet 05-2019.pdf)Glas osiguranika - internet 05-2019.pdf 1478 kB