Одрживост пензијског фонда је врло могућа

10/06/2019Пише: Јован Тамбурић *

https://izmedjusnaijave.rs/%d0%be%d0%b4%d1%80%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%be%d1%81%d1%82-%d0%bf%d0%b5%d0%bd%d0%b7%d0%b8%d1%81%d0%ba%d0%be%d0%b3-%d1%84%d0%be%d0%bd%d0%b4%d0%b0-%d1%98%d0%b5-%d0%b2%d1%80%d0%bb%d0%be-%d0%bc%d0%be%d0%b3/

У току је највећа пљачка пензионера у историји Србије

- На измене састава Управног одбора Фонда као неуставно и незаконито преузимање управљања Фондом од стране Владе РС односно странака владајуће коалиције нису уопште реаговали синдикати запослених, синдикати и Удружења пензионера у Србији.

- Пензионерима Србије се актуелна власт сваке године захваљује на учешћу у стабилизацији јавних финансија, а пензионере нико никада ништа није питао у вези те наводне стабилизације јавних финансија односно пензијског система Србије.

- Обустављањем редовног усклађивања пензија актуелна власт је трајно оштетила-опљачкала и око 450.000 нових пензионера

- До краја 2014. године судови су потврдили власништво Фонда на 18 бања у Србији због чега је оспорена намера Владе Србије да бање приватизује без његовог учешћа. Вероватно је и судски потврђено власништво Фонда над бањама био један од разлога подржављења управљања Фондом, због чега је промењени Управни одбор убрзо донео одлуку о уступању бања Агенцији за имовину Републике Србије ради њихове приватизације.

- Одлагањем корените реформе Фонда губи се могућност ангажовања јавних ресурса за обезбеђење његове одрживости због њихове убрзане приватизације.

Ове године је касније него ранијих почело терорисање пензионера и јавности Србије о будућем повећању пензија и неодрживом односу броја запослених и пензионера. Наравно да је то део манипулације са јавношћу, старим и болесним пензионерима зависницима од програма телевизија са националном фреквецијом и штампаних медија заљубљених у актуелну власт.

Чак ни новинари у независним медијима oсим портала Пензин, не пишу аналитичке текстове о прикривеној реформи пензијског система Србије, незаконитостима у управљању Републичким фондом ПиО (РФ ПИО) и дискриминацији садашњих и будућих пензионера. Писањима о односу броја запослених и броја пензионера и судбини пензијског система повод су били годишњи извештаји РФ ПиО у којима се прикривају информације о уплатама доприноса ПИО и послодавцима који ту законску обавезу не извршавају.

Влада незаконито преузела управљање Пензијским фондом

Да Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије дође то таквих информација два пута није помогло ни решење Повереника за информације. Извештаје о раду и финансијском пословању једногласно је усвајао и једини представник пензионера у Управном одбору РФ ПиО који је ових дана испред Градске организације пензионера Београда обновио иницијативу пред Скупштином Града Београда, да се у знак захвалности због доприноса пензионера у финансијској консолидацији Београда и државе, именује Трг трећег доба или Трг пензионера. Сама иницијатива говори о његовој политичкој подобности и степену забринутости за стандард пензионера. После смањења броја чланова Управног одбора РФ ПИО 2014. године са 21 на 7 чланова, поставља се питање способности и капацитета његових чланова да стручно и одговорно контролишу рад Фонда ПиО. На измене састава Управног одбора Фонда као неуставно и незаконито преузимање управљања Фондом од стране Владе РС односно странака владајуће коалиције нису уопште реаговали синдикати запослених, синдикати и удружења пензионера у Србији.

Део њих недовољно информисан, а део поткупљен учешћем њихових представника у разним одборима и саветима Владе или толерисањем бизниса којима се баве. На неуставност промене Управног одбора нису указали ни стари чланови одбора који су 2012. године, покренули реформу Фонда у складу са својом и Студијом Светске банке о пензијском систему Србије. Већ тада су анализе показивале да измештањем других обавеза државе из фонда и тржишним ангажовањем имовине дотације буџета су могле да се спусте испод 15%. Промена у управљању Фондом је припремљена „анализама“ Фонда и изјавама министра рада Александра Вулина у којима се указивало „да су дотације државе фонду преко 50% његових потреба па је логично да држава има и одлучујућу реч у његовом управљању“.

Истина је, да је Фонд ПиО на основу података које Фонд званично доставио УСПВЛС дотиран из буџета 2014. године са 250,358.671 динарa, од 598,096.320 динара или 41,86% а 2015. године са 210,177.760 динара од 573,941.659 динара или 36,62%. Образложење смањења броја чланова Управног одбора у децембру 2014. године да се то чини због уштеде на накнадама за рад чланова Управног одбора је прикрило намеру да се управљање фондом подржави и учини нетраспарентним.

Пензионерима Србије се актуелна власт сваке године захваљује на учешћу у стабилизацији јавних финансија. Делу пензионера способних да разумеју о чему се ради никако није јасно због чега се исказује захвалност када пензионере нико никада ништа није питао у вези те наводне стабилизације јавних финансија односно пензијског система Србије. На основу извештаја министра финасија Вујовића, Фонда ПИО и анализа Фискалног савета очигледно да је у току спровођење плана финансијске консолидације или друштвених реформи које се спроводе само на терет пензионера. Кључни захтеви ММФ да се спроведу реформе у управљању јавним сектором још увек нису ни почели да се спроводе.

Актелна власт по стеченом рефлексу и у области пензија користи једно неосновано објашњење да су претходници неодговорним повећањем пензија у другој половини 2008. године угрозили финансијску стабилност пензијског система. Никако им није јасно зашто тадашњи властодршци нису имали храбрости да игноришу законску обавезу да се пензије ускладе за раст инфлације претходних година.

Неуставно је кад се пензије редовно не усклађују

Одмах по преузимању кормила 2012. године актуелна власт је ограничила раст пензија на 1% годишње без обзира на раст инфлације и БДП како је било регулисано законом. На такaв начин је почела прерасподела БДП тако што се прекинуло са одржавањем реалне куповне моћи пензија њиховим усклађивањем са растом инфлације односно цена. Редовно усклађивање пензија је уствари враћање пензионерима дела прихода буџета који је увећан повећањем пореза и акциза на повећане цене роба и услуга. Уколико нема усклађивања ти увећани приходи буџета се расподељују другим корисницима буџета, а пензије се тако обезвређују јер им се смањује куповна моћ.

Треба напоменути да је Уставни суд СЦГ 2002. године донео одлуку да је прекид редовног неусклађивања пензија од 1997 до 2000. године био неуставан па је због тога посебним програмом извршена надокнада штете пензионерима.

Према статистичим подацима које је користио Фискални савет у својој анализи „У ПОТРАЗИ ЗА ЕКОНОМСКИ ОДРЖИВОМ И ДРУШТВЕНО ПРИХВАТЉИВОМ ФОРМУЛОМ ЗА УСКЛАЂИВАЊЕ ПЕНЗИЈА“ од 6. фебруара 2019. године, видљиво је да је инфлација у периоду од 2012. до 2018. године износила 26,6% а раст БДП 12,1% што је требало довести до усклађивања од најмање 32%. Према подацима у том периоду су пензије усклађене само за 8,9% што значи да су пензионери ускраћени за 23,1% једнократно, док би парцијално (годишње) повећавање укупно било и до 30% кумулативно. Просечно годишње усклађивање је требало да износи око 5% годишње. На такав начин је просечно пензионерима неусклађивањем ускраћивано од двеста милиона до милијарде евра годишње односно за шест година, цео један годишњи буџет Фонда ПИО.

Држава отима од пензионера и покрива губитке

Када се зна да је смањивањем дела пензија по закону о привременом уређивању начина исплате пензија од пензионера отимано око 210 милиона евра, за четири године је то била сума од око 840 милиона евра без камата и судских трошкова. Укупна уштеда како кажу лажни реформатори, или отомање од пензионера што стварно јесте, износи од 5до 6 милијарди евра. Актуелна власт је делимично у праву када стално понавља да су пензионери сачували фискалну стабилност државе, игноришући чињеницу да их нико о томе није ни питао. Вероватно да би пензионери то прихватили да их је неко питао и да знају где је толико новац потрошен. Овом назови реформом власт је извршила прерасподелу БДП трошећи новац на покривање губитака јавних предузећа и финасирање страних инвеститора кријући своју неспособност да управља државом поштујући имовинска и стечена права њених грађана.

Закон о привременом уређивању начина исплате пензија чија примена је најављена на три године је укинут тек после 47 месеци! Законом о иземанама Закона о ПиО није одмрзнуто редовно усклађивање пензија јер се њиме, како смо видели, од свих пензионера у 2019. години кумулативно отима скоро милијарда евра. Да би прикрила наставак неусклађивања власт је у измене Закона о ПиО увела и додатак уз пензију од 5% за пензије до 26.643,75 динара и увећање до 5% уз пензије од 26.643,75 до 34.003,91 динара тако да увећање за пензију од 34.003,91 буде нула. Увећањем по одлуци Владе, уместо по Закону власт је појачала утисак о “никад већим” пензијама највећем броју пензионера и тако стварала утисак о успешности финансијске стабилизације, а део њих и поткупила.

Корупција пензионера са пензијом мањом од просечне се врши и слањем у бању на рехабилитацију о трошку свих пензионера. Директорка Фонда ПиО није доказала да пензионери са пензијом већом од просечне имају више могуности да сами финасирају своју рехабилитацију у бањи. Такав правилник је неуставан јер врши дискриминацију пензионера по основу висине пензије. Одредбе Устава Србије гарантују равноправност односно право свих пензионера да под одређеним условима бесплатно користе бање.

Наравно да Влади Србије није забрањено да посебним социјалним програмима помаже свим грађанима који немају довољно за живот или за бању. Овако то имплицира корупцију односно куповину гласова на будућим изборима.

Обустављањем редовног усклађивања пензија актуелна власт је исто тако трајно оштетила-опљачкала око 450.000 нових пензионера, којима је почетна пензија одређена на основу вредности бода који од 2012. године није адекватно усклађиван са растом цена и БДП.

Смањивањем и неусклађивањем пензија власт је додатно урушила поверење у пензијски систем Србије па је у периоду наводног спашавања јавних финасија смањењем и неусклађивањем пензија број уплата на минималну основицу повећан скоро за 100% о чему је податке износио министар финансија Вујовић у скупштинској расправи о буџету за 2017. годину. Због ове чињенице и недоступних података о уплатама доприноса ПиО у Фонд необјашњиво је смањење дотација буџета са 48,2% у 2012. години на 27,9 % у 2018. години имајући у виду да се знатно повећао број уплата доприноса ПиО на минималну основицу.

Табела 1: Економски показатељи у претходној деценији, у процентима

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

2017

2018

Бруто домаћи производ, реални раст

5,7

-2,7

0,7

2,0

-0,7

2,9

-1,6

1,8

3,3

2,0

4,4

Инфлација (просек периода)

11,7

8,4

6,5

11,0

7,8

7,8

2,9

1,9

1,2

3,0

2,0

Номинални раст бруто зарада

17,9

8,8

7,5

11,1

8,9

5,7

1,2

-0,5

3,8

3,9

6,0

Номинални раст доприноса

16,3

2,5

1,3

7,6

9,6

6,1

1,1

0,3

4,3

7,6

9,3


Извор: Званичне статистике и обрачун Фискалног савета за наплату доприноса.

Укидањем Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, актуелна власт није, у складу са чланом 58. Устава регулисала повраћај привремено узете имовине односно неисплаћених делова пензије којима су оне смањиване од новембра 2014. до октобра 2018. године.

Уставни суд Србије је игнорисањем иницијатива и покренутих поступака за оцену уставности Закона је урушио уставни поредак и поверење грађана у ту највишу судску инстанцу. Фонд ПиО, основни, виши и апелациони судови су на сваком кораку обесхрабривали оштећене пензионере да покрећу управне и судске поступке ради заштите њихових права.

Посебан проблем у остваривању права представља немогућност покретања групних судских поступака и веома високе судске таксе. Део удружења и синдиката пензионера су извршили опструкцију покретања судских поступака за накнаду штете због смањења пензија на почетку примене закона када су износи штете били мањи а самим тим и висина судских такси. Међу оштећеним пензионерима је стварано убеђење да ће синдикати пензионера да се у њихово име изборе за правду пред Европским судом за људска права, због чега нису сами покретали судске поступке.

На крају остају три опције надокнаде штете нанете пензионерима смањењем пензија:

1. Накнада штете само пензионерима који су покренули парничне тужбе и тако спречили застаревање својих потраживања после одговарајућих одлука Уставног суда Србије или ЕСЉП у Стразбуру;

2. Доношење закона од стране актуелне власти обештећењу свих пензионера оштећених смањењем пензија;

3. Промена актуелне власти и доношење закона о обештећењу оштећених од стране нове, одговорније и моралније власти.

У Србији као и у већини европских земаља пензијски систем је у кризи због све већег броја пензионера и све мањег броја осигураника-запослених који уплаћују доприносе ПиО. У највећем броју европских држава је извршена или је у току реформа пензијског система којом они постају одрживији, а осигураницима су створене и друге могућности осигурања мирне старости.

Измене пензијског система Србије изменама Закона о ПИО од 2003. године до сада, не би могле да се назову реформом јер не постоји ниједан план реформе који је припремљен и усвојен уз консензус свих субјеката који су стекли права уплатама у Фонд.

Управни одбор Фонда усвојио је 2012. Студију и стратегију реформе Фонда на основу којих су покренуте активости на припреми плана промена тако да Фонд постане финасијски одржив. У том смислу су покренути и судски поступци доказивања власништва над 27 бања које је Влада Србије намеравала да приватизује. Покренуте су и активности утврђивања судбине власничих удела Фонда у предузећима која су приватизована.

Могућа је и реална одрживост пензинског система

Наиме Фонд ПиО је „ослобођен“ имовинског учешћа у свим приватизованим предузећима од 1996. године када је Законом о приватизацији Фонду дато 20% власничког удела у предзећима која су приватизована да би изменама закона 2002. године имовински удео био смањен на 10%. Давањем власничког удела фонду ПиО у свим предузећима која се приватизују била је законска компезација дугогодишњег ангажовања слободних финансијских средстава Фонда за развој привреде и инфраструктуре у Србији. Предлог посланика да се формира скупштински одбор за утврђивање чињеница у управљању имовином Фонда ПиО, Народна скупштина 2015. године није прихватила.

До краја 2014. године судови су потврдили власништво Фонда на 18 бања у Србији због чега је оспорена намера Владе Србије да бање приватизује без његовог учешћа. Вероватно је и судски потврђено власништво Фонда над бањама био један од разлога подржављења управљања Фондом, због чега је промењени Управни одбор убрзо донео одлуку о уступању бања Агенцији за имовину Републике Србије ради њихове приватизације.

Поступци утврђивања судбине имовинских удела Фонда у предузећима која су приватизована су обустављени а приватизација Жељезаре Смедерево, РТБ Бор и ПКБ без утврђивања власничког удела Фонда у њима говори о игнорисању важећег закона од стране актуелне власти. Обезбеђење стечених права у ПиО за која гарантује држава за око четири милиона грађана Србије намеће потребу и обавезу експертске реформе пензијског система тако да он постане одржив и мање зависан од буџета. Потпуна независност Фонда од дотација из буџета је немогућа због раније преузетих обавеза од стране државе као послодавца и његовог јемца.

Када би се здравствена заштита пензионера, туђа нега и помоћ, накнада за телесно оштећење финансирали из буџета фонд би се додатно растеретио обавеза. Постоје и обавезе које држава по закону треба да финансира (као што је допуна до минималне пензије, борачке пензије, обавезе по основу доприноса за осигуранике с бенефицираним стажом, сервисирање војних пензија због тога што доприноси ПиО професионалних војних лица не могу сервисирати тренутне војне пензије, дотације пољопривредних пензија због смањења пољопривредних осигутраника итд.) и које би дотирала и да је фонд у суфициту.

Криминално је не утврдити судбину и повратити имовину Фонда ПИО која би могла да се стави у функцију његове одрживости. У једном броју држава пензијски фондови се финансирају рентама на природне ресурсе (нафта, вода, руде, пољопривредно и грађевинско земљиште, шума). Фонд ПиО би требало да има и власнички удео у делу јавних предузећа која још нису приватизована. (ЕПС, Телеком, Србијагас, аеродроми и др). Одлагањем корените реформе Фонда губи се могућност ангажовања јавних ресурса за обезбеђење његове одрживости, због њихове убрзане приватизације. Влада Србије, Министарство рада и Фонд ПиО би требало да буду покретачи јавне расправе о реформи Фонда, а не да конструисаним информацијама о његовом тренутном стању стварају неповерење у њега и утисак да је актуелна власт на отимање од пензионера била принуђена.

Уместо тргова захвалности пензионерима Србије би били важнији повраћај отетих делова пензије, надокнада пропуштених усклађивања пензија и реформа пензијског система Србије тако да он гарантује стечена права садашњих и будућих пензионера.

……………………..

* Председник Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије