Мишљење на нацрт Фискалне стратегије за 2020. годину са пројекцијама за 2021. и 2022. годину

Фискални савет - 04. јул 2019.

Квантитативни циљеви постављени у нацрту Фискалне стратегије су добро одабрани и оствариви. Низак средњорочни фискални дефицит од 0,5% БДП-а одговарајући је за Србију, јер води ка даљем смањењу учешћа јавног дуга у БДП-у, што осигурава макроекономску стабилност. Међутим, за потпуно оздрављење јавних финансија Србије и одрживо убрзање привредног раста потребно је дефинисати и спровести већи број структурних реформи, којих у Нацрту нема. Будући да је нацрт Фискалне стратегије први пут од 2011. припремљен пре почетка израде буџета за следећу годину, оцењујемо да је ово добар први корак ка поштовању буџетских процедура које имају за циљ да се годишњи буџети праве у складу с промишљеним средњорочним циљевима економске политике. Стога основна сврха примедби и препорука изнетих у овом извештају јесте да се до октобра месеца значајно унапреди нова, ревидирана верзија Стратегије и онда на основу ње припреми буџет за 2020. годину.

Из Резимеа о пензијама:

Важно побољшање из Стратегије је то што ће бити уведена економски прихватљива „швајцарска“ формула за индексацију пензија уместо садашњег ад хок приступа њиховом повећању. Пензије су највећи појединачни буџетски расход, па је одржив и уређен пензијски систем заснован на објективним параметрима од пресудног значаја за стабилност јавних финансија. Фискални савет је у последње две године у више наврата критиковао претерани уплив извршне власти у пензијски систем. Прво смо се успротивили неоправданом продужењу привременог умањења пензија јер су се још почетком 2018. стекли услови да се оно укине. Влада јесте крајем 2018, са скоро годину дана закашњења, ову привремену меру суспендовала, али је том приликом направила нову грешку коју је Фискални савет критиковао – непотребно је укинула и механизам аутоматског индексирања (повећања) пензија заснован на објективним параметрима. Уместо тога, садашње законско решење предвиђа да Влада у складу са могућностима буџета прописује колико ће бити повећање пензија – што јој даје претерана дискрециона овлашћења која нису уобичајена у другим европским земљама. Фискална стратегија најављује да ће се одустати од ове неуобичајене, ад хок, праксе и да ће се пензије у будућности индексирати по „швајцарској формули“ (комбинација раста потрошачких цена и просечне зараде). Овакав модел индексације релативно је једноставан, економски је прихватљив и познат је у Србији, јер је већ био на снази почетком двехиљадитих. Важан додатак који би осигурао да овакав модел буде трајно одржив јесте дефинисање коридора од 9,5% БДП-а до 10,5% БДП-а којим би било ограничено издвајања државе за пензије. То значи да би се „швајцарска формула“ привремено суспендовала уколико би учешће пензија у БДП-у изашло из тог коридора. Конкретније, пензије би се индексирале само са инфлацијом уколико њихово учешће премаши 10,5% БДП-а, али би се зато дозволила могућност њиховог ванредног повећања уколико примена „швајцарске“ формуле у неком тренутку доведе до њиховог претерано ниског учешћа у БДП-у (испод 9,5% БДП-а).

Из Мишљења о пензијама:

Формула за пензије ће обезбедити да ови расходи у наредне три године расту нешто спорије од раста номиналног БДП-а. Државна издвајања за пензије појединачно су највећи буџетски расход и због тога имају најизраженији утицај на фискални резултат. И поред тога, пензије су се често неодмерено повећавале и тиме је нарушавана фискална одрживост. У 2018. години законским променама уклоњена је и формална брана и потпуно су отворена врата да се пензије одређују дискреционо. У Фискалној стратегији је наговештено да ће се одустати од овог ад хок приступа управљању пензијама и да ће бити уведена формула (тзв. швајцарска) која аутоматски, на основу одређених макроекономских показатеља, одређује проценат раста пензија. Иако није прецизирано када, готово је сигурно да ће тренутни оквир бити замењен формулом до краја 2019. године (то, наиме, предвиђају аранжман са ММФ-ом и изјаве званичника). Ово је исправно опредељење или, боље речено, исправљање грешке која је учињена у 2018. години. Усвајање „швајцарске формуле“ значило би годишње повећање пензија за 5-6% у наредном периоду и у оквирима овог интервала су државна издвајања за пензије и пројектована у Фискалној стратегији.

Фискалном стратегијом за 2020-2022. најављено је увођење „швајцарске формуле“ за обрачун пензија и то је добра мера. Комбинована формула за обрачун пензија у Србији није новост. Примењивана је све до 2006. године, након чега су пензије почеле да се усклађују само са инфлацијом. Од 2010. године пензије се поново, осим за инфлацију, усклађују и за део раста БДП-а (преко 4%). Од 2014. године и Закона о привременом умањењу пензија, усклађивање је практично суспендовано, а Влада је на основу својих процена (дискреционо) предлагала проценат повећања пензија. То је унело велику неизвесност у пензиони систем Србије, будући да није било унапред познато када ће и за колико пензије расти. Потпуно формално укидање формуле догодило се 2018. године променама Закона о ПИО, када је уведено правило да се пензије усклађују на основу фискалних могућности. Тиме су практично проценти увећања пензија постали дискреционо право Владе и Скупштине. Сада се у Фискалној стратегији планира исправљање ове грешке, увођењем „швајцарске формуле“. Према овој формули, раст пензија одређен је збиром половине раста потрошачких цена и половине реалног раста зарада. То је механизам индексирања који ће обезбедити да пензије, према тренутним резултатима и очекивањима, годишње расту за 5-6%. Друга предност овог модела је враћање извесности у пензиони систем Србије. Увођењем формуле Влада губи могућност да фаворизује само неке пензионере (углавном оне с најнижим примањима), што је био чест случај у протеклих неколико година. Дакле, „швајцарска формула“ обезбеђује буџетски одрживо, предвидиво и правично повећање пензија.

Платни разреди и запосленост у државном сектору Србије: од недовршене реформе до одрживог система

Фискални савет - 04. јул 2019.

Уређен систем зарада и запослености у јавном сектору један је од темеља функционалне државе, а у Србији тај систем не постоји. Успостављање правичног система плата и запослености јесте велики стручни и политички изазов, али је највећи број европских земаља био у стању да на њега успешно одговори. У Србији се ове реформе најављују од 2014. године, али су одређене мере које је Влада спроводила додатно погоршале лошу затечену ситуацију. Најновије одлагање увођења платних разреда (за средину 2020. године) направиће додатну штету, а можда и наговештава да Влада од ове реформе постепено одустаје. Још већа опасност од одустајања од ове реформе било би усвајање лошег система, који би „зацементирао“ постојеће неуређено стање. Зато у овом извештају још једном дајемо конструктивне предлоге како да платни разреди у Србији ипак буду добар реформски корак – иако досадашњи реформски процеси не одговарају у потпуности стандардима проистеклим из најбоље теорије и праксе, сматрамо да је у овом тренутку боље радити на доградњи система него на његовог изградњи од темеља. Такође, дајемо смернице за наредне реформске потезе у области управљања бројем запослених у државном сектору.