Обраћање председника УВПС председници Владе Републике Србије

(preuzeto sa sajta UVPS)

Председник УВПС Љубомир Драгањац обратио се председници Владе Републике Србије госпођи Ани Брнабић актом следеће садржине:

У последњих неколико година, у више наврата, званичници Републике Србије одали су признање пензионерима због фискалне стабилизације државних финансија. Tерет стабилизације највише су на својим плећима поднели грађани трећег доба, међу њима готово сви војни пензионери (96 одсто). Тако уместо признања за највећи допринос стабилизацији државних финансија, пензионери се данас осећају као кажњени за велико одрицање.

Ваша изјава за медије од 1. јула ове године многе војне пензионере учинила је неспокојним. Не мали број њих негативно је реаговао, захтевајући појашњење чињеница. На нарочито незадовољство наишле су ваше речи ,,да је у протекле две године Влада повећала пензије у просеку за 12,5 одсто, док су најниже пензије повећане за нешто више од 13 одсто“. Колико је нама познато, а то је и сушта истина, у последње две године пензије нису повећане ни за један промил, осим за пет одсто онима који су имали примања до 25.000 динара, што није у складу са системским законом о пензијском и инвалидском осигурању. Уколико је реч само о тој чињеници, онда би просек повећања свих пензија у последње две године, могао да буде негде испод два одсто. Уколико сте пак рачунали да су пензионерима увећане пензије по основу укидања Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, може се рећи да је само реч о враћању примања (после четири године) на законом утврђен ниво пензија. У априлу 2014. године пензије су повећане за 0,5 одсто, наредне 2015. повећање је износило 1,25, затим 2016. - 1,50 и 2017. године - 5 одсто. Потом су, према слову привременог закона, износи изнад 25.000 динара умањивани за 22 одсто, а изнад 40.000 за још 25 одсто.

У изјави сте навели и то ,,да су плате запосленима повећане минимално за 12 одсто, да су плате у здравству повећане 28 одсто лекарима и 30 одсто медицинским сестрама, да је образовање било на другом месту према повећању зарада, а и да је за две године минималац повећан за 19,5 одсто, односно на 27.200 динара.

Таквим повећањима (у том обиму) недопустиво је продубљен јаз између раста плата у јавном сектору и пензија. Најавама за крај ове године, у којима се спомиње повећање пензија за око пет одсто, а плата у појединим државним ресорима од 10 до 12 одсто, створила би се још већа разлика и многим пензионерима била би угрожена и егзистенција. Пензије одавно више не прате раст плата, а пре годину дана суспендован је члан Закона о ПИО којим је било регулисано усклађивање пензија. Нови пропис који би то регулисао још није ни на помолу.

Војне пензије за 4,5 године повећане су 7,75 одсто, а плате за неке запослене у јавном сектору и за 25 одсто. Законом о привременом уређивању начина исплате пензија, војне пензије смањене су у просеку за 15,6 одсто, што значи да су за четири године војни пензионери примили мање од 7 до 10 месечних пензија.

Изменом Закона о ВЈ (од 1. 1. 2008. године) пензије се не усклађују са кретањем плата професионалних војних лица, што је довело до великог заостајања пензија у односу на плате. До измене закона, пензије су биле 85 одсто у односу на плате, а сада су у просеку на око 65 одсто плата. Применом тог закона и измештањем система пензијског и инвалидског осигурања војних лица из Фонда за СОВО у Фонд ПИО Републике Србије створене су драстичне разлике у висини пензија старешина истог чина и положаја, што се раније није догађало. Удружење војних пензионера Србије покренуло је иницијативу да се пензијско и инвалидско осигурање војних пензионера врати у Фонд за СОВО. Због специфичности војне службе потребно је на другачији начин уредити одређивање висине војних пензија и њихово усклађење.

Посебно истичемо чињеницу да пензије нису усклађиване током трајања Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, чиме је проузроковано додатно заостајање пензија за платама. Све је више појединаца у редовима пензионера који сматрају да су дискриминисани у односу на запослене у јавном сектору, то јест да су мерама званичних државних органа стављени у положај грађана другог реда, који све више сиромаше, док се други богате.

Од Владе РС и других државних органа очекујемо да се пронађе решење за ублажавање све веће разлике између плата у јавном сектору и пензија, да се у блиској будућности у јавности више него до сада чује реч војних пензионера, те да се ситуација свестрано анализира и да се одлуке доносе у складу са принципима правде.