Penzijski staž iskazan u godinama, mesecima i danima može iznositi najviše 45 godina

Zaposlenima koji rade duže od 45 godina, (primera radi 47 ili 48 godina), te dve ili tri godine neće ulaziti u osnovicu za obračun penzija. Bez obzira na to da li im je poslodavac uplaćivao doprinose za to vreme.

Naime, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018 i 46/2019 - odluka US) izričit je po ovom pitanju i član 68 jasno kaže da se "penzije obračunavaju na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji. Odnosno, penzijski staž za obračun visine penzije može iznositi najviše 45 godina".

U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, kažu, da je plaćanje doprinosa regulisano Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018 i 4/2019 - usklađeni din. Izn.) i važi za sva lica koja su uključena u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Shodno tome, činjenica da osiguranik ima više od 45 godina radnog staža nije od uticaja na obavezu plaćanja doprinosa.

Upravo je ovaj slučaj bio povod da se "Politici" javi čitalac koji pokušava da i preko medija ispravi nepravdu prema svima koji su pošteno odužili radni vek, kao on. Jer, da je znao, dodaje, da radi za džabe, otišao bi pre tri godine u punu starosnu penziju.

Kaže da je od 48 godina radnog staža 11 imao beneficije, dok je radio s opasnim materijama, a da je ostatak 37 popravljao autobuse. Pre tri meseca odlučio je da se penzioniše ne računajući na to da je "preradio".

Začudio se, međutim, kada je saznao da mu se poslednje tri godine ne računaju u penziju, bez obzira što je poslodavac za sve to vreme plaćao doprinose, jer je imao potrebu za ovom vrstom majstora, kao i da su te pare, što se njegove penzije tiče, propale.

Da se s navršenih 45 godina radnog staža penzionisao, pa ponovo zasnovao radni odnos zbog potrebe poslodavca sve bi bilo u redu. Jer bi ga poslodavac ponovo prijavio i uplaćivao doprinose, a on bi dobijao platu i penziju. Da bi kada više ne bude radio mogao ponovo da podnese PIO fondu zahtev za preračun penzije, što bi mu možda i povećalo prvobitni iznos na čeku.

Nije mu jasno gde završava taj novac od uplaćenih doprinosa, pa pita i šta je s onim radnicima koji napune 65 godina života a uplaćivali su 14 ili 14,5 godina doprinose, što nije dovoljno da se penzionišu. Da li taj novac propada za one koji su ih uplaćivali i oni ne mogu da se penzionišu.

U ovom slučaju, Zakon je propisao, da ne prestaje svaki staž samim tim što je neko napunio 65 godina starosti, pa prema odredbi člana 175 tačka 2 Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), radni odnos prestaje kada zaposleni navrši 65 godina života i minimum 15 godina staža. I to pod uslovom da se zaposleni i poslodavac drugačije ne dogovore.

Ovi uslovi su kumulativni, što znači da radni odnos ne mora da prestane kad neko proslavi 65. rođendan. Naprotiv. Za zaposlene, koji su u radnom odnosu i posle 65. godine, poslodavac je u obavezi da, kao i do tada, uplaćuje doprinose za PIO na osnovu kojih se utvrđuje ukupan staž. Osim toga Zakonom o PIO nije propisano da osiguranik po bilo kom osnovu zaposlenosti, bilo da je reč o samostalnim delatnostima ili poljoprivrednim, prestaje da radi s navršenih 65 godina, kažu u PIO fondu.

Izvor: sajt Politika, J. Petrović-Stojanović, 28.07.2019.

Odradio dva radna veka, a ostao bez penzije – slučaj Andrija Ilijin

Nije lako naći posao, ali ni dočekati penziju. Da je tako svedoči i slučaj Subotičanina koji je jedan radni vek odslužio kao policijski inspektor, a drugi kao advokat. Ipak, penzija koju je zaradio ostala je predmet sudskog spora i nakon njegove smrti.

Iako je sa 16 godina već bio ranjen u ratu, Subotičanin Andrija Ilijin uspeo je da odradi dva puna radna veka i stekne neverovatnih 76 godina radnog staža. Ipak, tvrdi njegov sin, nikada nije uspeo da primi ni jednu punu penziju. Kad je umro u 88. godini sa Republičkim fondom za penziono i invalidsko osiguranje još je bio u sporu, koji je nastavio njegov sin Dragan.

"Moj otac je imao preko 31 godinu staža u policiji, tako da je stekao punu penziju iz radnog odnosa u SUP-u. Pošto je, uz rad, završio Pravni fakultet – nakon odlaska u penziju, počeo je da radi kao advokat, i to je činio još punih 46 godina", priča Dragan Ilijin, Andrijin sin.

Prema Zakonu o PIO „niko nema pravo da stekne dve državne penzije”, a penzioneru koji radi (kao preduzetnik, npr. advokat), i dalje se naplaćuju doprinosi za PIO. Draganov pokojni otac stekao je penziju radeći u SUP-u i ratujući u Drugom svetskom ratu, dakle beneficiranim stažom i priznavanjem godina ratovanja u staž, 1969. je stekao penziju, ali je nastavio da radi kao advokat. Prvih 25 godina rada u advokaturi nije dobio ni dinara od svoje penzije, a onda su mu odredili iznos penzije. Naime, po ranijim Zakonima o PIO starosni penzioner nije mogao da bude zaposlen i prima platu, a da istovremeno prima i penziju.

Radeći u penziji kao advokat, Andrija Ilijin je nastavio da plaća sve poreze i doprinose, pa je smatrao da mu onda sleduje i dvostruka penzija. A pošto je nije dobio, pravdu je potražio na sudu.

Kada je stekao 40 godina staža kao advokat, dakle advokatsku penziju, sudio se sa Fondom PIO i na Vrhovnom sudu su presudili da „iz principa solidarnosti Andrija Ilijin mora da se odrekne jedne od penzija”, da je on jedinstven slučaj i da se ne može zbog njega menjati zakon.

Nastavio je da radi još šest godina, a onda je tražio da mu izračunaju penziju, ovaj put ne kao preduzetniku nego kao čoveku koji je prestao da radi sa 76 godina priznatog staža i neprekidnim uplatama doprinosa u Fond PIO. Nije se ništa promenilo, nije ništa novo preračunato, čak je direktorka filijale Fonda PIO u Subotici izjavila da je Draganov otac bio pozvan i da mu je objašnjeno da su „dve penzije u zbiru manje nego jedna”.

"On je tužio Fond PIO za te, neosnovano plaćene, doprinose. Njegovo pravo se, na osnovu presude, priznaje samo za poslednjih deset godina, iako je to morao da čini punih 46 godina, i to pod pretnjom plenidbe imovine. Iako je presuda doneta u njegovu korist, Fond PIO je uložio žalbu, u nameri da izbegne svoju obavezu", objašnjava Dragan Ilijin, potkrepljujući svoju tvrdnju presudom Osnovnog suda u Subotici.

Presudom Osnovnog suda u Subotici određeno je da Fond PIO, na ime neosnovane naplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje od 2006. do 2015. godine, pokojnom Andriji Ilijinu, odnosno njegovim naslednicima, treba da vrati preko 616.000 dinara, ali je Fond PIO na tu odluku uložio žalbu, a kasnije na drugostepenu presudu izjavio i reviziju Vrhovnom kasacionom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je poništio ove presude. Andrijini naslednici morali su da vrate novac koji im je isplaćen, naravno sa kamatom za dve godine.

Njegov sin Dragan poručuje da će nastaviti da se bori za pravdu, kao što je to i njegov otac činio celog svog života.

U Filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje kažu da je u slučaju Andrije Ilijina sve urađeno po zakonu.

"Odgovor PIO fonda je da je Andrija Ilijin ostvario pravo na punu penziju 1967. godine, da je do kraja svog života primao punu penziju, da je po prestanku radnog odnosa – radio je i posle toga jer je po našem zakonu to omogućeno – on podneo zahtev za doračun staža, ali je, na taj način, njegova penzija bila manja nego ona koju je primao tokom života pa je se dobrovoljno odrekao i nastavio da prima povoljniju penziju, onu koja je bila veća", objasnila je Snežana Marić, direktorka Filijale Fonda PIO u Subotici.