Пресуда Врховног касационог суда Рев 1284/2017 од 27.06.2019. године, у вези права на накнаду материјалне штете у виду изгубљене зараде и права на ренту

Случајно сам пронашао једну новију пресуду Врховног касационог суда у вези права на накнаду материјалне штете у виду изгубљене зараде и права на ренту, коју објављујем у прилогу. Можда некоме буде од користи.

Тужена у овом предмету била је Република Србија – Министарство одбране. Пуномоћник тужиоца у овом предмету био је Жарко Вујовић, адв. из Ниша.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж број 3176/16 од 08.02.2017. године, укинута је пресуда Основног суда у Врању П број 3796/12 од 24.10.2014. године и обавезана је тужена да тужиоцу на име накнаде материјалне штете у виду изгубљене зараде за временски период почев од 12.10.2006. године до 31.08.2014. године, исплати укупан износ од 507.765,02 динара, са законском затезном каматом почев од 02.09.2014. године, па до коначне исплате, у року од 15 дана по пријему пресуде, док се преко досуђеног, а до траженог износа од 1.015.530,04 динара, то јест за износ од још 507.765,02 динара са припадајућом законском затезном каматом, тужбени захтев тужиоца одбија као неоснован. Надаље, обавезана је тужена да тужиоцу плаћа месечну ренту почев од 01.09.2014. године, па убудуће, док за то постоје законски услови у износу од 6.982,30 динара, до 05-ог у месецу за претходни месец, а уколико не изврши исплату у поменутом року, обавезује се да плаћа законску затезну камату на тај износ почев од 05-ог у месецу за претходни месец до исплате сваке рате појединачно, а да све доспеле рате исплати одједном, све у року од 15 дана од дана пријема пресуде, док се тужбени захтев тужиоца преко досуђеног износа ренте па до траженог износа ренте од 13.964,60 динара, почев од 01.09.2014. године па у будуће док за то постоје законски услови, одбија као неоснован. Обавезана је тужена да тужиоцу на име трошкова парничног поступка плати износ од 256.028,00 динара у року од 15 дана по пријему пресуде.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаби парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Неосновано се ревизијским наводима тужене указује на то да је потраживање тужиоца застарело.

Наиме, у конкретном случају, тужилац потражује накнаду материјалне штете због изгубљене зараде почев од 12.10.2006. године, када је остварио право на инвалидску пензију због потпуног губитка радне способности, која је настала као последица болести, а која болест је делимично у узрочној вези са његовим боравком на ратишту. Сходно томе, управо је 12.10.2006. године, моменат када је штета за тужиоца настала и када је за исту сазнао, па како је тужбу у овој правној ствари тужилац поднео 11.10.2007. године, то је очигледно да није протекао ни субјективни ни објективни рок из одредбе члана 376. Закона о облигационим односима, која се има применити у овом конкретном случају. Надаље, у погледу позивања тужене на пресуду Врховног касационог суда Рев број 1241/12 од 08.04.2013. године, овај суд указује на то да је наведена пресуда донета по тужби за накнаду нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због умањења опште животне активности услед обољења посттрауматског стресног поремећаја, што значи да се не ради о истој чињеничној и правној ситуацији која постоји у овом спору.

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Rev 1284-17 renta.pdf)Rev 1284-17 renta.pdf 146 kB