Zakonitost penala za prevremeno penzionisanje

Penali za prevremeno penzionisanje, prema mišljenju sindikata, nisu zakoniti, jer oduzimaju građaninu nešto za šta je on čitav radni vek odvajao novac.

Ipak, zakon iz 2014. omogućio je da se umanji i to što je neko zaradio. To bi, smatraju, trebalo da bude ispravljeno ukidanjem penala posle 65. godine, što je starosna granica za odlazak u penziju.

Prema navodima Saveza samostalnih sindikata: “Godinama ste imali dva uslova da odete u penziju – ili kada imate 40 godina straža ili kada napunite 63 godine, pa je promenom zakona došlo na 65″.

Napomenuto je da do 2014. godine nije postojao termin prevremena penzija, osim invalidske, kada smo imali jedan od uslova, kada se jednostavno odlazilo u penziju.

Međutim, 2014. godine pod pritiskom MMF-a, pod predpostavkom da bi se uštedelo u budžetu, došlo je do toga da više ne znači ništa kada napunite 40 godina radnog staža, već da je najbitnija je starosna granica.

Takođe, navedeno je i da nije bitno koliko uplaćujete u taj fond, nego koliko imate godina.

Sindikat je istakao da razlog za to je da ćete navodno duže koristiti sredstva iz tog fonda, da je normalno, da ako 40 godina uplaćujete ta sredstva, da ih posle toga koristite.

Međutim, došlo je do penalizacije, odnosno do toga da svi oni koji imaju manje od 65, za svaku godinu, odnosno za svaki mesec, pre nego što napune 65 imaju penalizaciju od 0,34 odsto. To ukupno na 5 godina bude oko 20 i nešto odsto. U prevodu, za 12 meseci se izgube dve penzije. Država isplaćuje 10 penzija, pri čemu treba računati da je prosečan vek korišćenja penzije oko 10 godina, u tom periodu zbog penala, dolazi do isplate manje 22 penzije, odnosno skoro 2 godine korišćenja penzije.

Sindikati se zalažu za to da penali budu dok ne napunite 65, a posle toga da budete u ravni sa drugima, jer ovako, doživotna penalizacija znači da ste kažnjeni do kraja života.

Pored navedenog, napominje se da mi imamo jednu drugačiju sliku u Srbiji, da mo imali period restrukturiranja javnih preduzeća, da su ljudi odlazili i nisu mogli da biraju da li će čekati da napune 65 godina. Sad imamo situaciju da je promenjen zakon i da smo odjednom došli pod udar tog zakona, da veliki broj ljudi imaju 40 godina staža, a nisu ispunili starosni uslov i na osnovu toga im se oduzima.

Na pitanje da li bi ukidanje penala ugrozilo funkcionsanje PIO fonda, predstavnik sindikata je rekao da je prema podacima iz novembra, takvih penzionera oko 28.000, pa bi za njih ukidanje penala posle 65. godine ne bi narušilo održivost PIO fonda.

U martu je na sastanku Socijalno ekonomskog savet iznet novi podatak, te da je prevremeno penzionisanih 43.000, što prema mišljenju sindikata, nije realna brojka.

Takođe je navedeno da ta kategorija ljudi o kojoj sada pričamo nije znala, nije mogla da utiče na penale, nego je jednostavno bila prinuđena da to prihvati, pa za njih trajna penalizacija za prevremeni odlazak u penziju ne bi trebalo da bude trajna.

Ljudi koji su zasnivali radni odnos neposredno pre donošenja zakona, sada znaju da imaju penalizacije i mogu da se pripreme za to rešenje, naveo je predstavnik iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Kazneni poeni propisani su odredbama čl.70a-70g Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004 – odluka USRS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018 i 46/2019 – odluka US).

Prema navedenim odredbama:

Prevremena starosna penzija

Visina prevremene starosne penzije određuje se na isti način kao i visina starosne penzije, s tim što se iznos tako određene penzije trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec pre navršenih 65 godina života.

Izuzetno od člana 70a ovog zakona, osiguraniku ženi se prevremena starosna penzija određuje na način kako se određuje starosna penzija, s tim što se iznos te penzije trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenih:

1) u 2015. godini, 60 godina i šest meseci života;

2) u 2016. godini, 61 godinu života;

3) u 2017. godini, 61 godinu i šest meseci života;

4) u 2018. godini, 62 godine života;

5) u 2019. godini, 62 godine i šest meseci života;

6) u 2020. godini, 63 godine života;

7) u 2021. godini, 63 godine i dva meseca života;

8) u 2022. godini, 63 godine i četiri meseca života;

9) u 2023. godini, 63 godine i šest meseci života;

10) u 2024. godini, 63 godine i osam meseci života;

11) u 2025. godini, 63 godine i deset meseci života;

12) u 2026. godini, 64 godine života;

13) u 2027. godini, 64 godine i dva meseca života;

14) u 2028. godini, 64 godine i četiri meseca života;

15) u 2029. godini, 64 godine i šest meseci života;

16) u 2030. godini, 64 godine i osam meseci života;

17) u 2031. godini, 64 godine i deset meseci života.

Iznos prevremene starosne penzije utvrđen u skladu sa čl. 70a i 70b ovog zakona umanjuje se najviše do 20,4%.

Izuzetno od čl. 70a i 70b Zakona, osiguranicima kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i koji imaju pravo na snižavanje starosne granice primenom člana 20. ovog zakona za priznavanje prava na starosnu penziju, visina prevremene starosne penzije određuje se tako što se umanjenje vrši za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju u odnosu na starosnu granicu utvrđenu snižavanjem.

Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.

Izvor: Sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije (www.sindikat.rs).