Стратешке препоруке Фискалног савета за буџет и фискалну политику у 2020. години

У буџету за 2020. годину појавиће се фискални простор за нове економске политике од готово 400 млн евра, што јесу значајна средства али су ипак недовољна да одговоре на све објективне потребе земље. Анализа највећих слабости домаће економије показује да је најбоље да се ова ограничена средства употребе за подстицај недовољном привредном расту смањењем пореза привреди, као и у изградњу основне инфраструктура чије лоше стање кочи привредни раст, али и негативно утиче на квалитет живота грађана. Ту се нарочито издваја катастрофално стање у области заштите животне средине и комуналне инфраструктуре (водоводи, канализација, пречишћавање отпадних вода, депоније за одлагање отпада и друго) – што не само да умањује квалитет живота већ угрожава и здравље становника Србије. Влада је, међутим, већ предложеним ребалансом буџета за 2019, преурањено дефинисала једну од најважнијих економских политика у 2020. и тако потрошила трећину слободног фискалног простора – тиме што је предложила прекомерно повећање зарада у општој држави од преко 9,5% у просеку (уместо повећања од 5-5,5% колико би било економски оправдано).

Одрживо и економски оправдано повећање пензија и плата у јавном сектору у 2020. је између 5 и 5,5% - али Влада намерава да повећа плате скоро два пута више. Конзервативно и добро планирање привредног раста у 2020. подразумевало би да се реални раст БДП-а прогнозира на око 3%. Будући да се у 2020. очекује инфлација у 4 распону од 2 до 2,5% то би значило да ће номинално повећање БДП-а у 2020. највероватније износити 5-5,5%. Управо толико је економски оправдано и повећање највећих буџетских расхода – пензија и плата запослених у општој држави. Што се тиче пензија, усвајање економски одрживе „швајцарске“ формуле које је најављено до краја године резултирало би повећањем пензија управо у том распону – што Фискални савет у потпуности подржава. Међутим, већ ребалансом буџета за 2019. предвиђа се знатно веће повећање зарада у општој држави и то изнад 9,5% у просеку. Иако се ово повећање зарада предвиђа ребалансом буџета за 2019. оно се суштински односи на буџет за 2020, јер ће се у 2019. исплатити само једна повећана плата (у децембру). Овако велико повећање плата било би економски неоправдано чак и уколико би се оствариле оптимистичне прогнозе о привредном расту од 4% у 2020. години. Изненађујуће је и то што је Влада у свом Нацрту Фискалне стратегије из јуна 2019. предвидела да ће учешће расхода за плате у БДП-у у 2020. остати непромењено као у 2019, тј. да ће плате у општој држави имати приближно исти раст као номинални БДП. Само неколико месеци касније излази се са другачијим предлозима, што урушава кредибилитет званичних планова Владе за вођење фискалне политике.

Стратешке препоруке за буџет и фискалну политику у 2020. години објављујем у прилогу.

Садржај:

1. РЕЗИМЕ

2. ФИСКАЛНИ ПРОСТОР У 2020. ГОДИНИ И ПРЕПОРУКЕ ЗА ЊЕГОВУ УПОТРЕБУ

3. МАКРОЕКОНОМСКИ ТРЕНДОВИ У 2019. И ПРВЕ ПРОЈЕКЦИЈЕ ЗА 2020. ГОДИНУ

4. ЗАРАДЕ И ЗАПОСЛЕНОСТ У ДРЖАВНОМ СЕКТОРУ: ПОГЛЕД НА 2020. ГОДИНУ

5. МОГУЋНОСТИ ЗА СМАЊЕЊЕ ПОРЕЗА У 2020. ГОДИНИ

6. ПОТРЕБЕ И МОГУЋНОСТИ ЗА ПОВЕЋАЊЕ ЈАВНИХ ИНВЕСТИЦИЈА У ПЕРИОДУ 2020-2024. ГОДИНА