PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VOJSCI SRBIJE

Poštovani!

U prilogu objavljujem PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VOJSCI SRBIJE.

Razlog za donošenje ovog zakona je potreba usklađivanja važećih rešenja sa iskustvima u praktičnoj primeni Zakona o Vojsci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 116/07, 88/09, 101/10 - dr. zakon, 10/15 i 88/15 - US i 36/18) i usaglašavanja sa promenama u pravnom sistemu Republike Srbije izvršenim nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije iz 2018. godine, otklanjanje uočenih pravnih praznina i nepreciznosti u pojedinim rešenjima koje stvaraju nedoumice prilikom primene odredaba zakona. Predloženim izmenama i dopunama stvaraju se uslovi za obezbeđenje povoljnijeg položaja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, posebno profesionalnih vojnika, kao i podoficira i oficira koji su u službi na određeno vreme, kao i za uvođenje čina kapetana prve klase - poručnika bojnog broda za rečne jedinice i uvođenje podoficirskog čina vodnik prve klase.

Efikasnije rukovođenje i obezbeđivanje efikasnog funkcionisanja Vojske Srbije sa mogućnošću predvidivog karijernog vođenja profesionalnih vojnih lica, uz istovremeno stvaranje uslova za poboljšanje položaja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, te radi uspostavljanja potpune nezavisnosti vojnih disciplinskih organa u stručnom pogledu prilikom odlučivanja o odgovornosti profesionalnih pripadnika Vojske, kao i dodatno regulisanje upućivanja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije u multinacionalne operacije.

Donošenje ovog zakona je neophodno, jer predložena pravna rešenja predstavljaju zakonodavnu materiju i ne mogu biti uređena i usklađena podzakonskim aktima za izvršenje Zakona o Vojsci Srbije.

OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona predlaže se dopuna člana 22. uvođenjem činova vodnika prve klase i kapetana prve klase, odnosno poručnika bojnog broda u rečnim jedinicama zbog potrebe smanjenja većeg broja oficira čina majora i podoficira čina starijeg vodnika, koji se s godinama sve više povećava, a u cilju kvalitetnog vođenja kadra kroz službu u Vojsci Srbije. Rešavanje ovog problema pomoglo bi ponovno uvođenje činova kapetana prve klase, odnosno poručnika bojnog broda, kao i vodnika prve klase za podoficire. Uvođenje ovih činova povoljno bi se odrazilo na piramidu kadra oficira i podoficira, a pozitivni efekti bi se ogledali u većem iskustvu, a samim tim kvalitetu kadra, što bi u krajnjem rezultiralo da se na odgovornije dužnosti postavljaju iskusniji i kvalitetniji oficiri i podoficiri. Pored toga, izbeglo bi se da pojedine starešine provedu veoma dugi vremenski period u jednom činu. Ovo je posebno izraženo kod oficira čina potpukovnika i podoficira u činu zastavnika, što je ujedno i negativan motivacioni faktor za oficire, odnosno podoficire.

U piramidalnom karijernom vođenju obezbeđuje se kontinuitet za vreme provedeno na određenim dužnostima, kao i sticanje iskustava na višim dužnostima, karijerno usavršavanje i vođenje, čime bi se izbeglo da oficiri čina kapetana, majora i potpukovnika provedu znatno više godina u činu od predviđenog propisima, a samim tim mlađe starešine bi imale motiv, kao i izvesnost i predvidivost u karijernom vođenju.

Članom 2. Predloga zakona predlažu se izmene u članu 39. stav 1. tač. 7) i 9). Tačkom 7) povećava se starosna granica za prijem u profesionalnu vojnu službu s obzirom da se u prethodnom periodu ukazala potreba za povećanjem starosne granice za prijem u profesionalnu vojnu službu, a da je Zakonom o Vojsci Srbije bila propisana niža starosna granica za prijem (za podoficire 35 godina, a za oficire 40 godina) to je neophodno povećati starosnu granicu za prijem lica u svojstvu podoficira, odnosno u svojstvu oficira. Tačkom 9) proširuje se krug lica koja mogu biti primljena u profesionalnu vojnu službu ako poseduju odgovarajuću vojnu obuku sa oružjem i koji su stekli odgovarajuća znanja i veštine za obavljanje poslova profesionalnog vojnog lica.

Članom 3. Predloga zakona dodaju se novi st. 3. i 4. u članu 40. kojim se precizira vreme kada se učenik srednje stručne vojne škole i mešovite vojne škole proizvodi u čin vodnika i postaje podoficir. Ova dopuna je predložena i pored činjenice da je Zakon o vojnom obrazovanju u članu 9. tačka 15) ostavio prostora da se podzakonskim aktom u nadležnosti ministra odbrane bliže uredi prijem učenika srednje vojne škole, jer ovo materijalno rešenje treba da bude uređeno Zakonom o Vojsci Srbije, imajući u vidu da je prijem svih pripadnika MO i VS propisan ovim zakonom pa nema potrebe da se prijem ove kategorije lica izdvaja i posebno uređuje propisom koji reguliše obrazovanje pripadnika MO i VS. Novim stavom 4. data je mogućnost i učeniku Vojne gimnazije koji ne nastavi školovanje i učeniku srednje stručne i mešovite vojne škole u kojima se stiče odgovarajuće opšte i stručno obrazovanje i vaspitanje za obavljanje poslova vojnih službenika i nameštenika da pod određenim uslovima nakon završetka škole budu proizvedeni u čin vodnika i postanu podoficiri.

Odredbom Zakona o Vojsci Srbije u članu 41. stav 2. propisana je starosna granica od 43 godine za proizvođenje podoficira koji je stekao odgovarajuće visoko obrazovanje u čin potporučnika, što je u suprotnosti sa odredbom člana 39. stav 1. tačka 7) Zakona, kojom je propisana starosna granica od 45 godina, ako se lice prima u svojstvu oficira, pa je, u tom smislu, članom 4. Predloga zakona izvršeno usaglašavanje ove dve odredbe, na način da je starosna granica za proizvođenje u čin potporučnika pomerena do navršene 45 godine života.

Članom 5. Predloga zakona predlaže se dopuna člana 42. tako što će se omogućiti prijem u profesionalnu vojnu službu bez konkursa u svojstvu podoficira profesionalnog vojnika odnosno podoficira koji je u radnom odnosu na određeno vreme. Svrha i cilj ove izmene je da se Vojska Srbije ne odriče profesionalnih vojnika, već je ideja da ostanu u službi i da im se omogući pravna i egzistencijalna sigurnost.

Članom 6. Predloga zakona dopunjen je član 43. novim stavom kojim se propisuje da se za lica primljena u profesionalnu vojnu službu na neodređeno vreme, za unapređenje računa i vreme provedeno u činu u statusu profesionalnog vojnog lica na određeno vreme.

Članom 7. Predloga zakona predlaže se izmena i dopuna člana 56. kojim se propisuje vreme provedeno u činu poručnika, kapetana i kapetana prve klase neophodno za unapređenje u neposredno viši čin.

Članom 8. Predloga zakona predlaže se izmena člana 80. kojim je uređeno angažovanje pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, tako što je propisana obaveza ostanka u Vojsci Srbije najmanje trostruko vreme provedeno u multinacionalnoj operaciji u koju je upućen. Takođe, predviđeno je da je u slučaju neizvršenja ove obaveze pripadnik Vojske Srbije dužan da plati ugovornu kaznu predviđenu ugovorom o učešću u multinacionalnoj operaciji. Ovo iz razloga što profesionalni pripadnici koji su učestvovali ili će učestvovati u multinacionalnim operacijama ostvaruju i određene prinadležnosti u pogledu novčanih primanja, dodatne bodove pri rešavanju stambenog pitanja te ostvaruju staž u dvostrukom trajanju. Za jedinice Vojske Srbije je bitno i neophodno da učesnici u multinacionalnim operacijama budu zadržani u profesionalnoj vojnoj službi, kako bi preneli stečena znanja i iskustva na profesionalna vojna lica koja će biti upućena u multinacionalne operacije, kao i na profesionalna vojna lica koja neće biti upućena u multinacionalne operacije. Takođe, predviđeno je da se ugovorna kazna određuje u skladu sa kriterijumima koje utvrđuje ministar odbrane, a u zavisnosti od multinacionalne operacije, stručne spreme učesnika odnosno posebno za oficire, podoficire i civilna lica na službi u Vojsci Srbije, na koji način se obezbeđuje pravna sigurnost.

Članom 9. Predloga zakona predlaže se izmena člana 95. iz razloga što je Republički zavod za statistiku, počev od januara 2018. godine, izmenio metodologiju za obračun prosečnih zarada u Republici Srbiji, pa podatke o zaradama objavljuje sa dva meseca zakašnjenja.

Članom 10. Predloga zakona predlaže se dopuna člana 104. dodavanjem tačke 4) kojom je propisano da profesionalno vojno lice ima pravo na godišnji odmor za navršene, odnosno pune godine u radnom odnosu i to preko 30 godina - 35 radnih dana, u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima ("Službeni glasnik RS", broj 95/18).

Članom 11. Predloga zakona izmenjen je naziv odeljka 3. Prestanak profesionalne vojne službe za vreme ratnog stanja na način da je nazivom odeljka obuhvaćen i pojam "vanrednog stanja" i izmenjen član 119. kojim je propisano da profesionalnom vojnom licu ne prestaje profesionalna vojna služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja, osim u taksativno navedenim slučajevima, iz razloga što ne bi bilo primereno da profesionalno vojno lice za vreme ratnog ili vanrednog stanja podnese zahtev za prestanak profesionalne vojne službe. Takođe, propisano je da se ugovor o radu na određeno vreme za profesionalna vojna lica produžava do ukidanja ratnog ili vanrednog stanja.

Članom 12. Predloga zakona predlaže se izmena člana 161. kojim se vojni disciplinski sudovi, obrazuju pri Ministarstvu odbrane, a ne u Vojsci Srbije i vrši se terminološko usklađivanje sa ostalim odredbama zakona. Na ovaj način bi se izbegle primedbe po pitanju nepristrasnosti i samostalnosti ovih organa u stručnom pogledu, a njihov rad učinio efikasnijim, uz napomenu da bi se ovakvim rešenjem potencirala stručna nezavisnost vojnih disciplinskih sudova i izbegao svaki eventualni pokušaj uticaja komandovanja na rad ovih organa. U prilog ovakvom predlogu je i činjenica da su i u vreme postojanja redovnih vojnih sudova, vojnih tužilaca i Vojnog pravobranilaštva, ovi pravosudni organi po formaciji bili u sastavu Sekretarijata Ministarstva odbrane i Pravne uprave, pri čemu su navedene organizacione jedinice Ministarstva odbrane vodile sudsku upravu, bez bilo kakvih uticaja na stručnu nezavisnost vojnog pravosuđa. Na taj način bi se izbegao prigovor, često prisutan u javnosti, da komandovanje može da utiče na nezavisnost vojnih disciplinskih tužilaca i vojnih disciplinskih sudova.

Članom 13. Predloga zakona precizira se odredba člana 162. tako što se navodi da je sedište Višeg vojnog disciplinskog suda u Beogradu i vrši se terminološko usklađivanje sa ostalim odredbama zakona.

Članom 14. Predloga zakona propisano je da se Vojni disciplinski tužioci obrazuju pri Ministarstvu odbrane sa sedištem u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, kao i da se Viši vojni disciplinski tužilac obrazuje pri Ministarstvu odbrane sa sedištem u Beogradu i izvršeno je terminološko usklađivanje sa ostalim odredbama zakona.

Članom 15. Predloga zakona utvrđeno je da će se propisi doneti za izvršavanje Zakona o Vojsci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 116/07, 88/09, 101/10 - dr. zakon, 10/15, 88/15 - US i 36/18) uskladiti sa odredbama ovog zakona u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 16. Predloga zakona propisano je da će Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije uskladiti svoju organizaciju sa odredbama ovog zakona u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 17. Predloga zakona propisano je stupanje na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije.

Izvor: Sajt Narodne skupštine R. Srbije